Na kraju oktobra javni dug Srbije bio je 16,59 milijardi evra, a kako je navela uprava, najveći uticaj na njegovo povećanje imala je emisija evroobveznica Srbije 2017 u iznosu od 750 miliona dolara koja dospeva u novembru 2017. godine.
Tokom novembra, Srbija se dodatno zadužila kroz hartije od vrednosti denominovane u dinarima u iznosu od 25,1 milijardi, kao i hartije denominovane u evrima u iznosu od 38,5 miliona.
U 2012. godini, javni dug je porastao sa 14,78 milijardi evra na kraju 2011. godine na 17,56 milijardi na kraju novembra 2012. godine.
Posmatrano u dinarima, na kraju novembra javni dug bio je 1.978 milijardi.
Najznačajnije stavke u servisiranju javnog duga tokom novembra predstavljale su otplate obaveza po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti 13 milijardi dinara, obaveze po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti 4,4 milijarde, kao i servisiranje obaveza prema domaćim bankama u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde dinara.
Najveći deo javnog duga je i dalje u stranim valutama od kojih najveći deo čine evri 51 odsto, američki dolari 23,1 odsto, dinari 18,3 odsto, specijalna prava vučenja 5,7 odsto, i ostale valute 1,9 odsto.
Do novembra Srbija je otplatila obaveze u iznosu od 3,1 milijardi evra, od čega glavnice u iznosu od 2,6 milijarde i kamate u iznosu od pola milijarde.
Procentualno najveće učešće u otplatama glavnica pripada državnim hartijama od vrednosti emitovanim na domaćem tržištu u iznosu od 2,1 milijardi evra, dok su kamate na ove obaveze plaćene u iznosu od 245 miliona evra.
U skladu sa Strategijom upravljanja javnog duga, uprava je uspela da poveća nivo učešća domaće valute u ukupnom javnom dugu sa 16,2 odsto na kraju 2011. godine, na 18,3 odsto na kraju novembra 2012. godine.