On ocenjuje da je ta suma sigurno manja.
Zdravković je Tanjugu rekao da, prema njegovim istraživanjima, od početka 2001. do kraja 2011. na ovaj način iz Srbije je izvučeno oko 30 milijardi dolara ili u proseku tri do 3,5 milijardi dolara godišnje.
On smatra da “nije slučajno da je većina najbogatijih ljudi u Srbiji, pre privatne karijere, radila u velikim spoljnotrgovinskim kompanijama”.
Ukoliko se uzme procena GFI-a da je godišnje iz Srbije nelegalno iznošeno po oko pet milijardi dolara, onda je verovatno tačno da je to učinjeno prošle godine, ali je malo verovatno da je tolika suma iznošena 2001. i 2002. godine, iz prostog razloga što je naša zemlja tada bila u tolikim ekonomskim problemima i toliko siromašna da je to malo verovatno, smatra Zdravković.
Jedan od načina nelegalnog iznošenja novca se obavlja preko “transferne cene” (provizije) i to je uobičajeno u savremenoj svetskoj ekonomiji da kompanije veoma lako transferišu profit iz jedne zemlje u drugu, objasnio Zdravković i naveo da se u državama na Balkanu godišnje od poreznika sakrije 10 odsto vrednosti spoljnotrgovinske razmene.
On, međutim, smatra da nije realno da je godišnji iznos tako opranog novca u Hrvatskoj oko 3,5 puta manja nego u Srbiji, jer je obim spoljne trgovine dve države približan, već se primenjuje drugačija metodologiji izračunavanja statistike.
Ekonomista Saša Radulović je izjavio za Tanjug, da je u suštini reč o tome, da prilikom izvoza imamo smanjene fakture, a prilikom uvoza, povećane, čime se izbegava plaćanje poreza.
“Tako da kad izvozimo nešto, potcenimo ga, a kad uvozimo, precenimo ga, a njihova procena je da je razlika između toga oko pet milijardi dolara godišnje”, rekao je Radulović.
On je dodao da to utvrđuju tako, što kažu, da po zvaničnim statistikama Srbije, izvoz, recimo na Kipar iznosi 20 miliona, a po zvaničnim statistikama Kipra, uvoz iz Srbije je 25 miliona evra. Razlika između ta dva broja se računa, kao nešto što je plaćeno “na crno”.
Prema njegovim rečima, to je sve utaja poreza.
“U suštini, novac se nelegalno izvlači iz Srbije i time potcenjuje poreska obaveza, a onda se drugim kanalima vraća u Srbiju i ponovo pušta u legalne tokove, čime se izbegava plaćanje poreza”, naveo je Radulović.
Milićević: Ukupna suma još veća
Ekonomista Dragovan Milićević, inače državni sekretar u Ministarstvu trgovine, smatra da “GFI u svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini, tako da je ukupna suma iznetih sredstava daleko viša”.
Milićević navodi da se ne radi samo o novcu zarađenom klasičnim kriminalom, već i kroz korupciju i utaju poreza.
On je objasnio da su podaci dobijeni obračunavanjem manje fakturisanog od stvarnog izvoza, ali i skupljeg uvoza preko “naduvanih faktura”.
Prema njegovoj oceni, u svemu tome se radi o prećutnom odobravanju izbegavanja poreza i, “što je još bitnije, enormnom rastu vrednosti uvoza svih vrsta roba i usluga”, tako što preduzeće u inostranstvu, koje se javlja kao dobavljač – šalje višestruko uvećane fakture preduzeću u Srbiji, a pri tom oba imaju istog vlasnika.
Srbija je na listi GFI, od ukupno 143 zemlje sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima, zauzela 16. mesto.