“Prema našoj poslednjoj analizi, u Srbiji ima tačno 1.115 benzinskih stanica, a da li je to mnogo, ili malo, ne mogu reći, jer nema pravila koliko treba da ih bude po kilometru. U svakom slučaju je previše za ovaj nivo prometa derivata, koji iz dana u dan, iz godine u godinu beleži pad”, kaže za Večernje novosti Tomislav Mićović, generalni sekratar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Benzinske pumpe su nicale kao pečurke devedesetih godina. Sada ih je nešto manje, ali sa završetkom Koridora 10, na kome se trenutno nalazi 37 benzinskih stanica očekuje se izgradnja još sedamdesetak.
Tržište naftnih derivata u Srbiji je već više od dve godine liberalizovano. Svaka kompanija sama određuje cenu u svojoj maloprodajnoj mreži, ali vozači od toga nemaju neku korist, jer najveći igrač NIS, diktira cene, pa se svi trude da cenovno budu “tu negde”.
Bosna i Hercegovina takođe ima veliki broj benzinskih stanica s obzirom na broj stanovnika, putnu mrežu, broj registrovanih vozila. U Republici Srpskoj ima 389 i još 695 u Feredaciji BiH. U Hrvatskoj, koja ima znatno manje stanovnika i broj registrovanih vozila, ali sa neuporedivo boljom putnom mrežom, toči se na 798 benzinskih stanica. Slovenci imaju manje od 600. U Makedoniji poslednjih godina sve ih je više, pa prema poslednjim podacima 967. Bugari imaju nešto više od 2.500, a Rumuni 2.458, razvijena Austrija 2.716.