Ruski vlasnici spremni su da “trećoj strani” predaju kontrolu i uticaj u Naftnoj industriji Srbije. O tome su obavestili Sjedinjene Države, a građane ministarka energetike u srpskoj Vladi. Ona, pak, nije otkrila ko je ta “treća strana”, kao ni da li predlog tog aranžmana podrazumeva samo promene u menadžmentu ili u vlasništvu kompanije. Osim što su, prema rečima Dubravke Đedović Handanović, već stigli “određeni komentari” američkog Ministarstva finanasija, nije poznato da li Amerika ovaj predlog smatra prihvatljivim. A vremena je, kao što je i sama ministarka rekla, sve manje i rešenje se mora pronaći. Da li je ono možda Generalštab?
“Ta treća strana je prvi korak, a to je postavljanje nekog nezavisnog menadžmenta od te treće strane. Mi ne znamo ko je ta strana, predsednik je rekao da zna. Srbija je podržala taj zahtev. Ostalo je da se vidi da li će američka strana prihvatiti tu treću stranu… I da se otkrije ta treća strana. Ona može da bude neko povoljno rešenje za Srbiju, ali i ne mora da bude”, kaže Jorgić.
List Nova pominje Arape kao tu treću stranu. Na pitanje šta će Amerikanci reći ako su oni u pitanju, Jorgić kaže:
“Zavisi kakvi su argumenti dati američkoj strani. Čuli smo da su oni nešto komentarisali, ne znamo šta, ali bi trebalo da u narednim danima izađu sa zvaničnim stavom o tome. Mi možemo da uzmemo primer Lukoila, on je našao kupca ali to nije bilo prihvaćeno sa američke strane”.
Ponavlja da ćemo morati da sačekamo da vidimo šta je odgovor SAD-a.
“Imate i primer Lukoila u Bugarskoj. Oni su relativno skoro dobili sankcije u odnosu na nas, i oni već imaju mapu puta rešavanja tog problema. Prvi korak je bio da parlament donese zakon kojim postavlja prinudnog upravnika u toj rafineriji, koji onda može da zatraži produženje normalnog rada, odnosno privremenu suspenziju sankcija, ili da izvrši prodaju, odnosno nacionalizaciju kao poslednje rešenje”, rekao je Jorgić.
Ali, kako kaže, Bugarska je u malo povoljnijoj situaciji od nas.
“Jer je Lukoil privatna kompanija. Kod nas to nije slučaj, Gasprom je u većinskom državnom vlasništvu, a postoje i geopolitički uticaji”, dodao je.
Jorgić smatra i da je američka strana bila potpuno jasna, a to je da mora da se potpuno isključi rusko vlasništvo. “Ako do te pozicije ne dođemo, mi ćemo imati problema”, navodi za N1.
“Mi imamo sopstvene interese. Po mom mišljenju, uvođenje sankcija NIS-u je najveći udarac za ekonomiju Srbije od bombardovanja. Najbolje je da se postigne neki dogovor američke i ruske strane, ali krajnji korak bi mogao da bude otkup akcija od ruske strane”, izjavio je.
Prema njegovim rečima, država bi možda mogla da taj predlog koji je predviđa prinudni otkup od 90 posto, spusti na 30.
“Da završi posao, uplati deviznu protivrednost na namenski račun ruske strane i da ta sredstva stoje do rešenja globalnog problema. Dozvolite operaciju ‘buy-back’ – da Rusi kad međunarodne okolnosti dozvole, ponovo otkupe svoj paket. To nije idealno rešenje ali jeste relativno fer i maksimalno fer prema ruskoj strani”, predlaže Jorgić.
Nacionalizacija (ni)je dobro rešenje
Jorgić smatra da nacionalizacija nije dobro rešenje.
“Nije dobro za ambijent. Nacionalizacija znači preuzimanje imovine bez naknade. Imate i pojam eksproprijacija, to je preuzimanje bez saglasnosti vlasnika ali uz naknadu. A ovde se radi o berzanskoj kompaniji, tu se primenjuje Zakon o berzanskim društvima koji predviđa otkup deonica”, pojašnjava.
Jorgić kaže da nema nikakvih informacija da li će se to desiti, ali da je to potpuno legalno rešenje.
“I nema izgovora – nema novca u budžetu – ne postoji veći problem koji treba da se reši od ovoga”, naglasio je.
Božo Drašković ocenjuje da je država ponovo zakasnila sa reakcijama na krizu, kao što “to i inače čini”.
“Nemamo normalne strategije ni da procenjujemo rizike. Bilo je jasno kod prvih sankcija da će to pogoditi i nas. Mi smo upali u zamku, jer nismo vodili računa. Sada kusamo posledice toga. A odluka o NIS-u ne zavisi od nas, već od odnosa SAD i Rusije. Očito da su to geopolitički interesi koji pogađaju nas kao malog igrača”, kaže Drašković.
Prema njegovim rečima, preuzimanje akcija ili slično je malo moguće, jer imamo vlasnika NIS-a koji nije voljan da proda.
“Da li ćete vi sad nacionalizovati, ali on nije voljan prodavac”, kaže.
Drašković kaže da je cilj Amerikanaca potpuni prekid ruskog ekonomskog uticaja u tako važnom segmentu kao što je energetika.
“I ovo je sada malo zamajavanje i kupovina vremena, Amerikanci neće prihvatiti te ponude. Oni će biti dosledni tom cilju, njima je bitno da iz trgovine energijom i naftom budu isključeni Rusi. To su pokazali i sa slučajem Lukoila”, kaže Drašković.
Dodaje da bi voleo da se dogovori taj menadžment, ali da su šanse za to minimalne.
“U Srbiji 80 posto tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Sledeći na listi je mađarski MOL, a treći je Lukoil. Znači, više od 94 posto tržišta je u rukama ove tri kompanije. Vi to morate da rešavate, ali neko nije bio spreman. Rusi nisu prodali, očito imaju geopolitičke interese. Naše je da izvučemo pouke iz grešaka, a naša greška je što strateški ne razmišljamo o rizicima za budućnost. Ovo nam može biti snažna opomena, oko EXPO, NIS-a, za prepuštanje rudnih bogatstava strancima”, navodi Drašković.
“Generalštab na izvolte”
A na pitanje da li je s tim u vezi donošenje “leks specijalisa” za Generalštab u korelaciji sa pitanjem sankcija NIS-u, on kaže:
“Neki indikatori postoje – imate na jednoj strani leks specijalis, i podatak da se radi o Trampovom zetu. I mi opet pravimo grešku. Mi smo trgovali s prodajom naftne industrije, Južnim tokom, zbog podrške oko Kosova. Dali smo 20 posto prirodnih resursa koje su služili kao sirovina, dali smo za džabe, za tri posto. To nije kriv onaj ko je uzeo, neko onaj koji je davao. Taj nivo površnosti je i ovo sa Generalštabom, sa odobrovoljavanjem nekoga iz Trampove familije”.
Ali, kaže, da se to radi unutrar SAD, Tramp bi imao problem, zbog trgovine uticajem.
“To odobravanje u vezi sa Generalštabom ‘na izvolte’ jeste u ovom trenutku prazan pucanj. Ostaje strateški interes da oni žele da istisnu Ruse sa ovih prostora. A sutra već može doći red i na Kinu”, ocenio je Drašković.
Jorgić kaže da je krajnji cilj ipak nemoguće izbeći.
“Ovaj zahtev će možda dati neki signal i produžiti licencu, ali samo kao međukorak ka konačnom rešenju. Mi moramo da dođemo do krajnjeg rešenja. Nije ovo ništa lično, Amerikanci su doneli odluku o sankcijama ne samo za NIS, već za čitav niz kompanija. Ako mi damo Generalštab a dobijemo produženje licence na određeni vremenski period, to je ništa. Mi moramo da ciljamo konačno rešenje, a to je isključivanje ruske strane iz vlasništva, kako Amerikanci insistiraju”, naglasio je Jorgić.
Ako odgovor Amerikanaca o toj “trećoj strani” za NIS bude negativan, čekaju nas veliki problemi, kaže Jorgić.
“Ako bude negativan odgovor, mi smo u velikom cajtnotu i prete nam veliki problemi, ne samo zbog NIS-a, nego i zbog uvoza, okruženje nam je skoro prazno i pitanje je kako ćemo mi moći i odakle da uvozimo derivate”, ocenio je.