Posle aflatoksina u mleku, a nedavno i toksične plesni u štrudlama „Žitoprerade“ iz Novog Bečeja, gde su te koncentracije čak desetostruko povišene u odnosu na dozvoljene u EU, građani strepe, jer o otrovima u hrani potrošači saznaju – poslednji.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić za naš list kaže da „sa stanovišta propisa i regulative, nema razlike između Srbije i Evropske unije“.
“Sa stanovišta primene u praksi i društvene odgovornosti, verovatno da postoje proizvođači koji tehnološki zaostaju za evropskim. Proizvođači u EU nisu imuni na propuste u primeni standarda, posebno kada se to organizovano radi i „šeta“ dokumentacija kroz više zemalja između proizvođača i potrošača. Primedbe iz EU dvostruko nas obavezuju, prvo da naši državni organi pod hitno sprovedu kontrolu tih proizvoda, koji se prodaju na srpskom tržištu radi bezbednosti naših potrošača. I, da se tim proizvođačima ukinu beneficije i subvencije zbog rušenja ugleda srpskog tržišta hrane na međunarodnom nivou, kao opomena drugima”, naglašava Ševarlić.
Branislav Vlahović, profesor za tržište i marketing, kaže da se proizvodi iz EU vraćaju Srbiji, jer se ne rade kvalitetne analize. To je generalno problem, naročito u malim firmama, gde su slabe laboratorije i slabo prate kvalitet.
“Posebno pitanje je kako inspekcijske službe rade svoj posao i kako je moguće da se takvi proizvodi nude našim potrošačima. Sistemski je napravljen problem, jer je po novim propisima za kvalitet i bezbednost proizvoda odgovoran sam proizvođač. A, činjenica je da velike laboratorije u velikim kompanijama neće napraviti takve propuste”, dodaje Vlahović.
Profesor Vlahović se ne razume u savremeni kontekst i koncepte kvaliteta. Da ga podučim; istraživanje marketinga je ishodište kvaliteta. Savremeni sistemi kvaliteta obavezuju proizvođače da primenjuju dobru proizvođačku praksu, dobru higijensku, distributivnu i dobru trgovinsku praksu u funkciji odravanja i unapređivanja kvaliteta.Dobro bi bilo da primenjuju najbolju praksu. Bezbednost proizvoda je poseban poslovni aspekt i briga svih koji rukuju hranom. Proizvođač treba ( mora iz ugla međunarodne trgovine) da efektivno primenjuje preventivne sisteme kojim unapred osigurava ( ISO 22000 i/ ili HACCP sistem bezbedno usaglašen proizvod. Fokus je na ex-ante proaktivnoj brizi vezano za proizvode, a ne na post-festup reaktivnom delovanju. I u tome se sastoji pristup da je na proizvođaču da stalno dokazuje da je sve preduzeo da isporuči tržištu, i isporučuje, usaglašen proizvod.( Deming, Đuran, Crosby u konceptu kvaliteta;Porter,Kotler u marketing konceptu). Marketing,ishodište kvaliteta.