Bogosavljević je za Tanjug kazao kako su niže cene hrane u Srbiji preduslov za veći i kontinuiran izvoz na velika tržišta jer povećanje proizvodnje doprinosi značajnom smanjenju troškova poslovanja, a time i pojeftinjenja poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
“Izvoz zasnovan na visokim cenama hrane na domaćem tržištu nema prespektivu. Trajna orijentacija Srbije mora da bude povećanje domaće tražnje i povećanje proizvodnje hrane”, smatra Bogosavljević.
Prema Bogosavljeviću, od mera Vlade u narednom periodu zavisi da li će Srbija zaustaviti nepovoljna kretanja u proizvodnji i prometu hrane.
“Brojnim merama koje ne traže uvek ulaganja, posebno ne velika, stvaranjem sigurnosti za plasman, podsticanjem promene struktura u proizvodnji i prometu, može se doprineti nižim cenama hrane, ali i većoj zaposlenosti, tražnji, revitalizaciji sela”, poručio je Bogosavljević.
Bogosavljević smatra da najnovije sniženje cena mesa, ulja i šećera podseća na već ustaljena ponašanja proizvođača, trgovaca i nadležnih državnih organa.
Prvo su, po Bogosavljeviću, izvršeni psihološki pritisci na potrošače i javnost je pripremljena da prihvati veliko povećanje cena mesa, ulja i šećera, navodno uslovljenog spoljnim i unutrašnjim faktorima rasta cena.
Posle najave mogućnosti slobodnog uvoza, postignut je dogovor o sniženju ekonomski neodrživo visokih cena, objasnio je Bogosavljević.
Prema Bogosavljeviću, “iz ovoga treba izvući pouku da se kombinacijom ekonomskih mera može uticati na odgovorno korporativno ponašanje proizvođača i trgovaca. Saznanje da će se na njihova neekonomska ponašanja odgovoriti liberalizacijom uvoza, što bi ugrozilo njihove intrese na tržištu, delovalo je efektnije od svih intervencija iz robnih rezervi, apela i pritisaka”, zaključio je Bogosavljević.