“Imajući u vidu trendove koji su prisutni na planu prevazilaženja sve dublje energetske krize, želim da ukažem na postojanje jedne održive i izuzetno perspektivne mogućnosti dobijanja ekološki čiste električne energije. Naime, reč je o hidroenergetskom postrojenju, čije rešenje sam osmislio, a koje funkcioniše bez korišćenja vodenog pada i autonomno, zahvaljujući cirkulaciji vode u sistemu. Na taj način se anulira potreba izgradnje bilo kakvih brana”, rekao je Đorđević za dnevnik Danas.
Funkcionisanje postojenja ne zavisi od prisustva jezera odnosno reka i njihovog trenutnog hidroenergetskog potencijala. Rešenje se u potpunosti razlikuje od takozvanih protočnih hidroelektrana kojima nije potrebna brana, a razlika je u tome što hidroenergetsko postrojenje koje je osmislio Đorđević uopšte ne zavisi od vodotokova.
On tvrdi da na efektivan rad od 8.600 sati godišnje ne utiču potencijalni nepovoljni vremenski uslovi, kao što su kiša, zaleđivanje i slično. Povezivanjem većeg broja takvih hidroenergetskih postrojenja iste snage, na primer od jednog megavata, mogu se formirati hidroparkovi potrebnih snaga, i to na bilo kojoj lokaciji i bez negativnog uticaja na ekosistem.
“Navedeno svojstvo autonomnosti u funkcionisanju opisanih hidroenergetskih postrojenja omogućava efikasniju organizaciju lokalne elektrodistributivne mreže, usmerene ne samo ka razuđenim domaćinstvima, već i ka krupnijim potrošačima kao što je industrija. Sa druge strane, primena takvih hidroenergetskih postrojenja nesporno otvara mogućnost supstitucije energenata, u prvom redu gasa, koji se trenutno koriste u domaćinstvima ali i u radu toplana i termoelektrana, ekološki čistom i rentabilno proizvedenom strujom”, rekao je Đorđević.
On je dodao da bi cena izgradnje hidroenergetskog postrojenja od jednog megavata, kapaciteta od 8,6 miliona kilovat sati godišnje, okvirno iznosila 1,6 miliona evra. Vreme izgradnje objekta, površine od oko 1.200 kvadratnih metara, koje zahteva postrojenje od jednog megavata, uključujući i infrastrukturne radove, odgovara vremenu nabavke i montaže potrebne opreme.
Cena struje, proizvedene na taj način iznosila bi oko sedam evrocenti po kilovat-satu, sa povraćajem uloženog kapitala u roku od oko tri godine, naglasio je Đorđević.
On ističe da je spreman da zatraži pomoć za realizaciju svoje inovacije od nadležnih u državi. Prva adresa, kaže, na koju će se obratiti biće Grad Beograd, a razmišlja takođe da rešenje predloži i nadležnima u Vladi Srbije koji se bave energetskim sektorom.
On ističe da je spreman da zatraži pomoć za realizaciju svoje inovacije od nadležnih u državi. Prva adresa, kaže, na koju će se obratiti biće Grad Beograd, a razmišlja takođe da rešenje predloži i nadležnima u Vladi Srbije koji se bave energetskim sektorom. E, profesore Đorđeviću, oni sada promovišu svoju pamet! Kampanja je, a i treba im svaki dinar!