Oni koji su zaduženi sve češće se odlučuju za kredite za refinansiranje, prenosi RTS.
“Kredit za refinasiranje se može koristiti kao keš kredit, dakle zatvori se nivo postojećih obaveza prema drugim bankama, a ostatak se iskoristi nenamenski i puste se određeni iznosi gotovine na račun klijenta”, objašnjava Marko Matić iz AIK banke.
Građani po karticama, tekućim računima i gotovinskim pozajmicama duguju oko dve i po milijarde evra. To su i najrizičnije pozajmice, jer gotovo svaki deseti korisnik neredovno izmiruje obaveze.
“Ako borba protiv inflacije bude uspešna i ako to bude iduće godine logično da će pasti i referentna stopa Narodne banke Srbije. To će onda direktno dovesti do sniženja rata na kredite koji imaju promenljivu kamatnu stopu”, ukazuje Miroslav Rebić iz Sosiete ženeral banke.
Ekonomisti smatraju da će 2013. godina za nijansu biti bolja.
“Na ekonomiju Srbije i dalje će uticati dešavanja u evrozoni. Predstoji vam šok terapija u budžetu. Dinarizacija kredita kako za banke, tako i za građane, koji bi sami trebalo da vode računa o svojim mogućnostima”, kaže ekonomista EBRD-a Piter Sanfi.
Prosečna zarada u Srbiji je 42.000 dinara, ali zbog dvocifrene inflacije, za dve trećine građana to je nedovoljno za pristojan život. S druge strane, porast kursa dinara i visoke kamate nisu bile saveznik popune kućnog budžeta, pa je možda došlo vreme da se i banke prilagode logici bolje ponude pri smanjenoj tražnji.