EPS je, kako je navedeno, u prvom kvartalu ove godine imao dobit veću od 13 milijardi dinara, što je više nego što je bilo planirano, a od 2000. godine nije uzeo ni dinar iz budžeta već u budžet uplaćuje više od 67 milijardi dinara godišnje.
“Podaci koje je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji nezvanično objavio govore o Planu finansijske konsolidacije sa podacima iz 2014. i 2015. godine, a ne o novim podacima koji su im dostavljeni. Na zvaničnom sastanku sa Svetskom bankom tek treba da se analiziraju novi podaci Svetske banke, koje je EPS danas dobio i eventualno koriguje postojeći model”, ističe se u saopštenju.
Ukazano je da pri izradi finansijskih rezultata EPS-a eksperti Svetske banke nisu uzeli u obzir statusne promene koje su se dogodile u tom preduzežu tokom 2015. godine “što značajno utiče na rezultate”.
EPS smatra da nisu tačni podaci Svetske banke koji se odnose na uvoz i izvoz električne energije i da su cene za komercijalne kupce koje su korišćene pri izradi analize znatno niže od cena koje EPS ostvaruje u 2016. godini.
Šef kancelarije Svestke banke u Srbiji Toni Verheijen je pre nekoliko dana ocenio da je potrebno preduzeti mere da se unapredi poslovanje EPS-a.
Na jesen rezultati opravdanosti izgradnje vetroparka u Kostolcu
Studija opravdanosti za izgradnju vetroparka u Kostolcu trebalo bi da bude završena u oktobru, rekao je Predrag Đorđević, glavni rukovodilac tog projekta u Sektoru Elektroprivrede Srbije (EPS) za ključne investicione projekte.
Đorđević je za kompanijski list “Energija” rekao da, nakon dokazivanja opravdanosti izgradnje i izrade generalnog projekta, sledi izrada tenderske dokumentacije za nabavku opreme i radova.
On je rekao da je do sada izabran lokalitet i mesto vetroturbina, sprovedena istraživanja i obavljeni proračuni kako bi vetropark bio efikasan što je sve bio proces koji je trajao godinama.
EPS je, kako je istakao, prihvatio princip preventivnog planiranja da bi se predupredio negativan uticaj na životnu sredinu, u ovom slučaju radi zaštite ptica i slepih miševa.
Studija je rađena po standardima Evropske unije, rekao je on.
Predviđeno je da vetropark bude 90 kilometara od Beograda, a potencijalni lokaliteti su napušteni rudarski objekti i spoljna odlagališta jalovine na prostoru Kostolačkog basena uglja.
Ukupna potencijalna površina vetroparka je oko 50 kvadratnih kilometara, dok su parcijalne površine konkretnih lokacija od 1,5 do 10 kvadratnih kilometara, piše “Energija”.
Đorđević je rekao da su rezultati prethodne studije opravdanosti pokazali da je na ovom prostoru moguće izgraditi vetropark sa 20 turbina, ukupne instalisane snage od 50 do 60 megavata.
Dodao je da je radni vek vetoparka projektovan na 20 do 25 godina, i da karakteristike terena ukazuju na veoma povoljan odabir lokacije.
Projekat je svrstan na listu projekata koji se razvijaju u okviru pregovora vlada Srbije i Nemačke održanih o razvojnoj saradnji, održanih od 2011. do 2015. godine.
Do konačnog utvrđivanja načina finansiranja ima još dosta posla, rekao je Đorđević.