Jovan Velja, vlasnik firme Hemodom koja se bavi proizvodnjom i prometom hemijskih sredstava za industriju, posle 23 godine rada i 50 osmišljenih novih proizvoda razmišlja da zatvori neke linije i iz proizvodnje briše mnoge proizvode.
„Do sada nisam dao nijedan dinar za kupovinu licence, ulagao sam u istraživanja i razvoj novih proizvoda koji odslikavaju moju tehnološku moć i znanje. Da bih počeo da proizvodim jedan vrhunski proizvod, na primer dezificijent za dezinfekciju operativnog polja, Agenciji za hemikalije moram da platim taksu od 800.000 do 1,4 miliona dinara. Ali ja ne mogu da zaradim ni milion dinara od godišnje prodaje tog proizvoda“, kaže vlasnik Hemodoma koji zapošljava 15 radnika.
Agencija za hemikalije osnovana je prošle godine s namerom da naplaćuje takse za proizvodnju i promet raznih vrsta hemikalija.
Te takse Agencija, tako joj piše u Statutu, troši – na sebe, a Velja kaže da Agencija ubira „ekstremno visoke“ sume novca:
„Ja to ne mogu da prihvatim, ne znam šta će i ona da radi s tolikim novcem. Taj novac ide za njen razvoj, a tolikim taksama destimuliše se razvoj domaćih proizvoda. Ukoliko mi, zbog taksi, odustanemo od proizvodnje dezificijenata, država će morati da odvaja devize za uvoz stranih proizvoda jer bez njih ne mogu poljoprivreda, prehrambena industrija, zdravstvo, veterina, domaćinstva…“.
Visoke takse koje država nameće privredi bile su pre neki dan tema vanrednog kolegijuma mladenovačkog privrednog društva M prointex čijih sto zaposlenih proizvodi netkani tekstil za građevinsku industriju. Menažment firme pokušava da projektuje poslovanje do kraja godine u skladu sa troškovima koji su za sedam meseci drastično porasli.
Stavka koja posebno zadaje muku su takozvani nematerijalni troškovi, a u njima su najveća stavka – takse. Ti troškovi čitave prošle godine bili su 20.000 evra, a za sedam meseci ove godine dostigli su 100.000 evra i to je bio znak za uzbunu.
Pretresajući troškove za takse u M Prointeksu su došli do saznanja da im Javno komunalno preduzeće Mladenovac za odnošenje smeća naplaćuje 1.500 evra mesečno.
Dušan Korunoski, komercijalni direktor ove firme, tim povodom kaže: „To je čista taksa jer kamion JKP Mladenovac nikada nije u ušao u krug fabrike da iznese bilo kakvo smeće, jer mi sve recikliramo i najveći deo upotrebljene sirovine ponovo koristimo u proizvodnji”.
“Mi smo jedan od najvećih otkupljivača otpadnog tekstila u Srbiji od kojeg ponovo pravimo materijal tako da kod nas nema đubriva. Jedino đubre su kese od doručka naših radnika. Znači, svaki zaposleni treba da izdvoji 1.500 evra za pola godine za ovu vrstu troškova. To je tri do pet odsto bruto plata svakog meseca, odnošenje smeća košta nas pet odsto troškova radne snage. Svakome ko se razume u ekonomiju jasno je šta to znači i koliko je skupa naša država“.
(Opširnije u štampanom izdanju)