Nemam, pa me ubij. Niko ne plaća. Imam plastične kese ako hoćeš ili dođi, pa teraj ceo parking. Sve ono što nađeš u dvorištu ti nosi, samo mi pare ne traži.
Eto, tako to izgleda kada danas hoćete da naplatite za svoju uslugu ili robu – svedoči Milan Janković, privrednik i predsednik Privredne komore Beograd. Sve se čini da se novac izvuče “milom” jer privrednici ne veruju da će im sudstvo u Srbiji rešiti problem, s obzirom na to da se samo na pokretanje postupka čeka oko godinu dana. Dok se stvar završi prođe tri, dinar u međuvremenu oslabi, partner propadne i “pojeo vuk magarca”.
“Ideš, moliš, kumiš, ne bi li ti neko platio. Male firme u međuvremenu ne isplaćuju plate, a veliki uzimaju kredite kako bi plaćali radnike i nastavili poslovanje”, dodaje Janković. A banke se drže svojih interesa. I interesnih stopa, kako su se nekad nazivale kamatne stope. Kamate na zajmove privredi su oko 20 odsto u proseku, a sredstva obezbeđenja rigorozna pa je gotovo nemoguće da svoj novac ne dobiju nazad, kroz hipoteke, novac od žiranata i slično.
Zato se poslodavci u moru nelikvidnosti bore da prvo namire banke i, naravno, državu koja se, zanimljivo, ponaša kao da je najredovniji platiša od kojeg treba učiti. Svakodnevno na neplaćene obaveze za poreze i doprinose obračunava zateznu kamatu od 0,2 odsto dnevno i po automatizmu naplaćuje PDV koji joj sleduje. Povremeno se, kao u ovom trenutku, povede priča o tome da bi i ona trebalo da plaća svoje obaveze na vreme, a koliko je milijardi zarobila privredi niko ne zna. Poslednjeg dana maja u blokadi je bilo više od 64.000 preduzeća čiji su dugovi 200 milijardi dinara ili dve milijarde evra.
Dug iste te države, koja u prinudnoj naplati i te kako koristi mehanizam blokade računa, nije objavljen.
(ceo tekst dostupan je u štampanom izdanju)