Ok je, pomalo neočekivano, Merkelova zavrtala ruku Tadiću, Jeger je, očekivano zavrtao slavinu Cvetkoviću. Tako bi mogao da glasi rezime dve važne posete, dva važna gosta – nemačke kancelarke Angele Merkel i Alberta Jegera, šefa delegacije Međunarodnog monetarnog fonda – ove nedelje Beogradu.
Doduše, dok je prva završena „očas posla“, druga je zapravo tek počela i trajaće do kraja meseca, a ne bi bilo iznenađenje da nekoliko dana zađe u septembar.
Mada je do skoro izgledalo da će ovi razgovori biti samo formalnost, jer je sporazum koji treba da se postigne s MMF lakšeg tipa, tzv. aranžman iz predostrožnosti koji ne zahteva kredit – ali će nam ipak, za zlu ne trebalo, biti stavljena na raspolaganje milijardica evra – situacija se u međuvremenu zakomplikovala.
Pre svega zbog toga što je manjak u državnoj kasi narastao preko svakog očekivanja. Naime, za celu ovu godinu planirano je da budžetski deficit iznosi 120 milijardi dinara, ali je on već za sedam meseci, tj. do kraja jula, dostigao gotovo 90 milijardi (88, sasvim precizno; prihodi 387, rashodi 475 milijardi).
Doduše, ne može se reći da se država ponaša rastrošno, nisu prebačeni rashodi nego su podbačeni podbačeni prihodi, ali to baš i nije neka uteha, naprotiv, ma koliko bilo paradoksalno, još jedan razlog više za brigu. Ali, o tome nešto kasnije.
Najpre zabrinjava činjenica da prognoze o kretanju deficita do kraja godine nisu nimalo optimističke. Iz dva razloga. Prvo, državni prihodi će biti manji za desetak milijardi dinara koliko će, posle usvajanja zakona o finansiranju lokalne samouprave, u četvrtom tromesečju morati više da se prebaci u kase opština i gradova.
Drugo, obično u drugoj polovini godine rashodi rastu (jer se troši sve što se može, ali i ne može) pa se i deficit povećava.
Sve u svemu, ne bi bilo nikakvo iznenađenje, ako se ovako nastavi, da budžetski deficit dostigne 150 pa i 160 milijardi dinara. To bi značilo da umesto 4,1 odsto, koliko je predviđeno za ovu godinu, budžetski deficit bude oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda. A to je nešto što MMF sigurno neće prihvatiti.
Dakle, ništa od njegovog sigurnosnog pojasa. Nema aranžmana – nema poboljšanja poslovne i investicione klime, što je i premijer Cvetković već posle prvog dana, u ponedeljak, posle razgovora sa Jegerom istakao kao glavni cilj čitavog tog posla.
Očigledno svestan situacije i onoga što će se od Vlade tražiti da uradi, premijer Cvetković je već pomenutom prilikom najavio i – štednju. Ali, kao i obično, to će biti daleko teže uraditi nego obećati. Čak i da nije izbora koji se opasno približavaju.
Najpre će negde morati da se skrešu rashodi za onih 10 milijardi koje će otići opštinama. Kada je zakon (u junu) usvajan i predlagač (Mlađan Dinkić, tj. URS) i Vlada tvrdili su da će to moći da se uradi.
Kako sada stvari stoje, najverovatnije će to biti učinjeno tako što će biti smanjena sredstva iz NIP-a namenjena opštinama, ali to tek treba da vidimo. I po svoj prilici to neće biti dovoljno.
(Opširnije u štampanom izdanju)