“Svako odlaganje tih mera u dužem periodu značilo bi stagnaciju srpske privrede”, rekao je Bugarin novinarima na Beogradskom sajmu, istakavši da je reč o neophodnim reformama u u javnom sektoru, donošenju zakona o redovnosti plaćanja, reformi propisa, pojeftinjenju troškova poslovanja i pojednostavljenju administrativnih procedura.
Prema njegovim rečima, neophodno je i donošenje stimulativnih mera privrednim granama koje imaju izvozni potencijal i nemaju krizu tražnje, kao i da se brzo i efikasno donose sudske odluke, bilo kroz stečaj ili sporazumno finansijsko restrukturiranje.
Podsticaji malim i srednjim preduzećima kroz prihvatljive kredite, formiranje srpske razvojne banke sa kapacitetom od minimum milijardu evra, poreska reforma i smanjenje parafisklanih opterećanja privredi, takođe su, po Bugarinu, neke od mera koje treba da što pre preduzme nova vlada.
Podsećajući da će PKS, najverovatnije do kraja maja, predložiti novoj vladi niz ekonomskih mera kojima je cilj unapređenje privrednog ambijenta i održanje makroekonomske stabilnosti, on je ukazao na značaj dobre komunikacije između privrede i vlasti.
Bugarin je rekao da je PKS mere pripremala šest meseci da se odnose na zakonodavni okvir i kreiranje ekonomske politike u naredne četiri godine.
Kako je objasnio, poseban fokus biće na povećanju proizvodnje i izvoza proizvoda više dodate vrednosti.
Prema ranijim najavama iz PKS, polazne osnove za novi makroekonomski okvir do 2016. godine odnosiće se na smanjenje javne potrošnje na oko 35 odsto bruto domaćeg proizvoda, reforme javnog sektora – penzionog sistema, javnih preduzeća, poresku reformu.
Među tim merama su i jačanje konkurencije i zaštita potrošača sa ciljem uklanjanja monopola svake vrste i stvaranje instrumenata za podršku novoj politici podsticanja investicija.