“U ovoj veoma teškoj situaciji za državu, mislim da smo dobili maksimalno povećanje budžeta za nekih skoro dva odsto”, kazao je Glamočić u intervjuu Tanjugu, podsetivši da učešće agrarnog u republičkom budžetu iznosi 5,65 odsto.
On je ukazao da je u takvim okolnostima, odlučeno da se 91 odsto budžeta za poljoprivredu, koji ukupno iznosi 45,4 milijarde dinara, usmeri na subvencije i investicije. Svega sedam odsto budžeta ide za tekuće finansiranje, a dva odsto za specijalizovane usluge gde je najdominantnije učešće usluga vezanih za analize, odnosno bezbednost hrane.
Ministar je ukazao da je ukupan iznos subvencija u agraru u narednoj godini smanjen za tri milijarde dinara, i taj deo će biti usmeren na investicije, kako bi se domaći poljoprivrednici pripremili za konkurenciju iz EU.
“Deo sredstava usmerićemo i za inpute u biljnoj proizvodnji, kako bi u značajnoj meri povećali prinose. Imamo mogućnost da ih usmerimo ili za sertifikovani semenski materijal ili za veštačko đubrivo ali u svakom slučaju, opredelićemo se za opciju koja će biti i podsticajna i razvojna”, ukazao je Glamočić.
Na pitanje da li će biti nekih izmena po pitanju prava na ostvarivanje subvencija i njihovog pojedinačnog iznosa, Glamočić je rekao da ne želi da menja zatečenu agrarnu politiku.
“Želim da prekinemo praksu novi ministar – nova politika”, poručio je Glamočić, ali i dodao da će međutim, deo novca od podsticaja poznatih pod nazivom “12.000 po hektaru” morati da se drugačije rasporede.
Deo raspoloživog iznosa biće usmeren i za rad poljoprivrednih udruženja, ali i za unapređenje poslovnog povezivanja poljoprivrednika, kao i ulaganje u povećanje standarda u prometu ratarskih kultura, voća i povrća, precizirao je ministar.