Država se dosetila da taj problem reši tako što će obavezati banke da ne mogu svojim klijnetima dozvoliti da isplate plate dok ne uplate doprinose. Iako je planirano da se taj propis primenjuje od janaura, zbog negodovanja banaka u predlogu izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji, primena je pomerena za 1. jul 2012. godine. I, što je važnije, banke će to raditi samo ako žele.
Taj zakon poslanici bi trebalo da usvoje u četvrtak. Konačno će i podaci o poreskim dugovima prestati da budu službena tajna, a Poreska uprava će 31. marta na sajtu objaviti spisak dužnika.
I dok iz meseca u mesec raste dug poslodavaca za neuplaćene doprinose, banke negoduju smatrajući da one ne treba da obavljaju posao poreznika.
U Poreskoj upravi kažu za Blic da su ove godine kod više od 50.000 preduzetnika i preduzeća otkrili da su obračunavali i isplaćivali zarade, ali da nisu plaćali i doprinose. Koliko je tačan broj zaposlenih kojima poslodavci nisu uplatili dažbine, ne zna se. Nezvanično, reč je o nekoliko stotina hiljada ljudi.
Uprava je podnela 9.000 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a poreska policija više od 1.700 krivičnih prijava za poresku utaju po osnovu neobračunatih poreza i doprinosa.
Inače, 700 poreskih inspektora u celoj Srbiji zaduženo je za kontrolu preduzetnika i preduzeća.
Činjenica je da u Srbiji oko 40 odsto poslodavaca ne plaća doprinose. Država je do sada zbog neuplaćenih doprinosa tri puta povezivala staž zaposlenima – 2007, 2008. i 2010. godine, za šta je izdvojeno 250 miliona evra. Izmenom propisa, osim što će banke kontrolisati poslodavce, novina je i da će Poreska uprava na svom sajtu kvartalno objavljivati obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika, a što se neće smatrati službenom tajnom.
I dok Poreska uprava pokušava da nađe rešenje kako da natera nerevnosne poslodavcea da uplaćuju doprinose prebacujući taj posao na banke, one su protiv toga.
Nije banka mesto gde će se kontrolistati uplata doprinosa i poreza na zarade.Sistemski i principijelno, to nije u redu. To je isto kao kada bi Poreska uprava odobravala kredite, a Zavod za statistiku izračunavao kamatne stope. Kako je uopšte moguće da neko godinama isplaćuje zarade a da ne plaća poreze i doprinose? Šta je radila Poreska uprava? Ona ima te podatke, ali šta su do sada preduzeli, kaže za Blic Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Pre deset godina Dugalić je bio član Nacionalnog saveta za obavljanje platnog prometa, tada je platni promet koji se obavljao preko Zavoda za obračun i plaćanje izmešten u banke. Ističe da pre deceniju nije bilo ni nagoveštaja da će banke dobiti obavezu da kontrolišu uplatu doprinosa i poreza.
Zna se šta je posao Poreske uprave, a šta banaka. Mi smo bili vrlo zatečeni pre dve godine kada je direktor Poreske uprave to nagovestio. Na godišnjoj konferenciji Evropske bankarske federacije u Briselu pitao sam svoje kolege da li njihove banke kontrolišu poslodavce. Naravno da ne, bio je odgovor, kaže Dugalić.
Sagovornik Blica kaže da banke ne znaju šta će izmenom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji biti njihov posao. Do sada nisu dobili nijedan dokument, niti predlog zakona kako bi bili upoznati kako će posao da obavljaju.
Ono što znaju je da će od 1. jula 2012. kontrolisati isplatu poreza i doprinosa pre nego što isplate zarade. Na pitanje Blica kako će banke naterati poslodavce da uplaćuju doprinose ako to nije uspela Poreska uprava, Dugalić odgovara: To je jedno od bitnih pitanja. Ako Poreska uprava nije bila sposobna ili nije htela, kako to onda očekivati od banaka. Predviđeno je da rešenje ne bude obavezujuće za banke. Videćemo koja će od 33 banke preuzeti taj posao. Šta ako polovina reši da ga obavlja, da li to znači da će njihovi klijenti otići kod onih drugih banaka, upozorava Veroljub Dugalić.
Rast dugovanja za neuplaćene doprinose veliki je problem. Najveći za radnike. Prof. dr Ljubomir Madžar za Blic ukazuje na to da u Srbiji veliki broj poslodavaca ne izmiruje svoje obaveze jer nemaju novac. Oko 100 milijardu dinara su takozvana nenaplativa potraživanja, jer su preduzeća u stečaju ili su loše privatizovana.
Međutim, kada one kompanije koje imaju novca zapaze da je moguće opstati i neplaćanjem poreza, oni prestaju sa plaćanjem, naglašava Madžar.
Time što se na banke prebacuje posao kontrole uplate doprinosa, za ekonomistu Aleksandra Stevanovića je priznanje Poreske uprave da nije u stanju da obavlja svoj posao kako treba.
U slučaju da se kod primene propisa bude insistiralo da nema isplate zarade ukoliko nisu uplaćeni doprinosi, možemo da očekujemo da će veliki broj firmi od 1. jula otići u blokadu.
Zaposleni u Srbiji, inače, mogu da provere da li im njihov poslodavac uplaćuje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, i to koristeći pretraživač za uplatu doprinosa na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Potrebno je da u polje „Broj ZK” upišete broj svoje zdravstvene knjižice koji se nalazi na prednjoj strani, ispod bar-koda, a u polje „LBO” svoj LBO, koji se, takođe, nalazi na prednjoj strani. Pritiskom na polje „Pokrenite pretragu” prikazaće se rezultati pretrage.