Te banke, trgujući devizama na takozvanom međubankarskom deviznom tržištu, stvaraju ponudu i tražnju za evrima i direktno utiču na cenu evropske valute.
Ove banke kupuju i prodaju evro za svoje klijente, a svakako mogu da isteraju kurs na neki nivo kada im to odgovara, navodi izvor dnevnika.
Kada postoji pretnja da kurs u toku samo jednog dana značajnije padne ili poraste, reaguje Narodna banka, uključujući se u trgovanje. Od početka godine NBS je tako isključivo prodavala evro na ovom tržištu, u ukupnom iznosu od preko 1,28 milijardi, što je uticalo na ublažavanje pada dinara.
Razlog za ovoliki porast evra, za 12 dinara od početka godine, leži i u činjenici da su kupci državnih hartija od vrednosti, kada ih naplate u dinarima, odmah “bežali” u evro.
Najlakše je “izaći” iz blagajničkih zapisa koje emituje NBS, kaže sagovornik Novosti. Oni dospevaju na svakih 14 dana, a trenutno se u ovim zapisima nalazi oko 50 milijardi dinara. Kada to uporedimo sa činjenicom da je ovaj iznos krajem prošle godine bio preko 100 milijardi dinara, jasno je da su investitori iz zapisa pobegli u evro, a to je veliki pritisak na slabljenje dinara.
Kod zapisa trezora situacija je nešto drugačija, pošto se oni emituju na nešto duže rokove: tri meseca, šest meseci, godinu, dve… Takođe, kupci ovih hartija su i inostrane banke, a ne samo domaći investitori.
Sta napisah malo pre ide din na 30 dinci, bake zinule ko krokodajlsi.