Guverner podseća ljude iz biznisa da nema garancije da će im banke davati kredite ( a posebno ne jeftinije) i ako dobiju više novca na raspolaganje.
Možda ga iznesu iz Srbije, ulože u državne hartije, ponude privredi po istim ili višim cenama nego sada. Guverner zaključuje da sa viškom novca banke mogu da učine sve kako bi povećale svoj profit, pa Šoškić pita privrednike zašto onda uporno traže smanjivanje obavezne rezerve posebno je što u tom slučaju izvesno samo jedno: profitabilnost banaka!
Domaći privrednici koji kredite zajme od banaka najskuplje u regionu, sve češće traže od Narodne banke da smanji obaveznu rezervu koje banke drže kod Centralne banke verujući da će time imati više novca da zajme privredi, naravno po nižim kamatama.
Redak slučaj u odnosu banaka i privrede koji je naišao na odobravanje kod finansijskih institucija, ali ne i kod Centralne banke. Guverner NBS upozorava i do detalja objašnjava zašto smanjivanje obavezne rezerve ne bi vodilo pojeftinjenju kredita a njegovi argumenti, ruku na srce, prilično su ubedljivi. Tim pre, što iskustvo pokazuje da svaki put kada je došlo do smanjivanja obavezne rezerve, nije došlo do većeg kreditiranja privrede. Šta kaže guverner?
Smanjivanje obavezne rezerve predstavlja dodavanje novca u finansijski sistem a kada je u njemu inflacija devet odsto, kao što jeste, nema mesta za upumpavanje dodatnog novca.
Pod rednim brojem dva argmenta protiv, Šoškić u tekstu za Politiku, ističe činjenicu da je obavezna rezerva dodatna garancija štednje naših građana. Naime, na svakih 1000 evra štednje koje građani polože, banke su u obavezi da kod NBS drže od 250 do 300 evra, zavisnosti od oročenja depozita. Guverner podseća da bi smanjivanje ovog procenta koji „čuva“ NBS, bilo narušeno poverenje građana u finansijski sistem, a to nam, zaključuje guverner, u krizi nikako ne treba.
Ovo je posebno važno jer većinu novca koje dalje plasiraju privredi, banke sakupljaju upravo od građana i iz štednje, pa ako bi se ispunio zahtev privrede a to uticalo na pad poverenja građana, banke bi ostale bez depozita a privreda bez kredita. Jednom rečju: autogol.
Šoškić upozorava da nema garancije da bi višak novca iz obaveznih rezervi, banke ubacile u privredi a posebno ne po nižoj ceni kredita nego sada. Zašto? Zato što banke i sada imaju novca ali ga ulažu u državne hartije od vrednosti i REPO operacije NBS.
Dakle, uz novac koje su uložile u sigurne vrednosne papire, banke bi dodatni višak iz obaveznih rezervi mogle iskoristiti za razduživanje u inostranstvu, a to znači odliv deviza iz Srbije. Istovremeno, višak dinara na tržištu, po automatizmu izaziva slabljenje domaće valute i rast kursa evra.
Šoškić zaključuje da bi konačnu dobit od oslobađanja novca iz obaveznih rezervi imale, niko drugi do banke. Na kraju pita privrednike da li oni zaista misle da je rešenje problema srpske privrede u rastu profita domaćih banaka, koje ljudi biznisa konstantno optužuju za zelenaštvo i ogromne profite u najgora krizna vremena.