Zbog značaja energetskog sistema za funkcionisanje čitave zemlje i njegove izloženosti nabujalim vodama Antić je gotovo neprekidno na terenu. Uz naglasak da je “situacija kompleksna”, kratak izveštaj za utorak, kada ovaj broj ide u štampu, glasi:
“Imamo nekoliko osetljivih tačaka koje su na ozbiljnom udaru katastrofalnih elementarnih nepogoda, posebno objekti koji su na neposrednom udaru nabujalih voda kao što su termoelektrane “Nikola Tesla A” i “Kostolac”. Verujem da smo definitivno prevazišli problem sa TE “Morava”. Moram da kažem da TENT spremno dočekuje sve udare Save, zajedno sa Beogradvodama, Srbijavodama, Žandarmerijom, Vojskom, urađene su sve adekvatne procene rizičnih tačaka i sve utvrđene, tako da danas praktično radimo dodatnu zaštitu. I svakog trenutka do završetka krize dodatno ćemo ojačavati kritične tačke, praviti nove krugove zaštite, TE “Nikola Tesla A” je od ključne važnosti. Mi u Obrenovcu proizvodimo gotovo 40 odsto ukupne struje i zbog budućnosti zemlje po svaku cenu moramo da odbranimo TENT.
Blok A je preventivno zaustavljen zbog poplave Kolubare koja je oštetila trafostanice u blizini TE i deo sistema daljinskog prenosa, ali planiramo da ga vratimo u punu funkciju tokom vikenda. Blok A sada radi u režimu hlađenja turbina, na tehničkom nivou, iz koga je relativno lako preći na pun kapacitet.
Kad je TE Kostolac u pitanju, uspeli smo u proteklih nekoliko dana da nabujalu i neverovatno snažnu vodu koja se odvojila iz toka Mlave zadržimo na nekoliko mesta i vratimo u tok. Postoji jedna količina vode koju smo zaustavili novim nasipima, a određena je dospela u jedan kanal u blizini TE, pa tu vodu ispumpavamo i čini mi se da stvari u potpunosti držimo pod kontrolom”.
Osim ugroženih postrojenja, voda je stavila van funkcije basene uglja Tamnava u REIK Kolubara i Drmno, odakle Kostolac dobija ugalj.
Tamnava je izašla iz korita i ušla u tamnavska polja REIK-a, poplavila je polja Zapad i Istok, u manjoj meri je oštećen rudnik Veliki Crljeni, dok je situacija na poljima B i D znatno bolja. Na površinskom kopu Polje „D” u toku je ispumpavanje vode sa šest pumpi i radi se na osposobljavanju BTS ugljenog sistema. Osposobljena je i treća faza Suve separacije ogranka „Prerada” u Vreocima, gde se vrši priprema uglja za odvoz za termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu.
U ovih nekoliko dana mi osposobljavamo preradu u Kolubari, očekujem da će u nedelju 25. maja prvi vozovi koji isporučuju 20 hiljada tona uglja dnevno krenuti putem TE Nikola Tesla u Obrenovcu.
Za Drmno važi sve što sam rekao za TE Kostolac.
Kojim kapacitetom rade hidroelektrane Bajina Bašta i Đerdap?
Bajina Bašta radi u punom kapacitetu, a Đerdap smanjeno. Zbog nivoa voda u Srbiji, najviše Save, mi smo u obavezi da snizimo nivo Dunava da bi mogao da primi vodu iz Save. Jednostavno, ispraznili smo akumulaciju na Đerdapu, što je izazvalo smanjenje proizvodnje. Konkretno, HE „Đerdap 1“ radi sa smanjenom snagom od 650 megavata, koja odgovara aktuelnom padu,i zbog toga je proizvodnja oko 15 miliona kilovat-sati, dok HE „Đerdap 2“ radi sa snagom od 50 megavata.
Situacija na Drini je povoljna. Trenutni dotok na HE „Bajina Bašta“ je oko 900 kubnih metara u sekundi, agregati rade punom snagom i dnevna proizvodnja iznosi 9,5 miliona kilovat-časova. Trenutni dotok u HE „Zvornik“ kreće se između 1.100-1.200 kubnih metara u sekundi, svi agregati su u pogonu i rade punom snagom. Pokazatelji govore da je dotok Drine u stagnaciji i očekuje se opadanje u narednom periodu.
Klizište ispod HE „Zvornik“ i dalje je aktivno, ali ne ugrožava rad elektrane i pod kontrolom je nadležnih državnih organa.
Uprkos, recimo slobodno, vanrednom stanju, potrošači redovno dobijaju struju, a tvrdite da neće biti restrikcija.
Tako je, moram još jednom da kažem da sam kao ministar posebno ponosan što smo u ovim uslovima uspeli da obezbedimo dovoljne količine električne energije. Struju nisu imali samo poplavljeni gradovi, potrošači koji bi bili u opasnosti. Sa izuzetkom tih mesta, poslednji podaci govore da struju nema 1.800 domaćinstava, što je ravno podvigu.
Imate li uvid u to koliko su apeli za štednju urodili plodom?
Teško je to reći, pošto radimo u havarijskom režimu proizvodnje i električnu energiju nadomeštamo kupovinom pre svega iz Republike Srpske i Crne Gore. Parametri kolega iz EPS-a kazuju da su apeli u određenoj meri urodili plodom, bar tamo gde potrošnju sistemski možemo da pratimo i poredimo je sa redovnim stanjem. Naravno, uvek postoji potreba da sve ljude pozovemo na još veću štednju.
Do pre nekoliko dana bili smo zemlja u teškoj situaciji, sada smo teško razorena zemlja, na desetine hiljada ljudi je van svojih domova, treba ih nahraniti, obezbediti im vodu, smeštaj, lekove. Jednostavno, mora da se štedi na svakom koraku i pokaže solidarnost sa napaćenim narodom koji je doživeo humanitarnu katastrofu.