Na samo pedesetak kilometara od Beograda, u vodenom čvorištu između korita Begeja i Tise, a preko puta Carske bare, gde se uz lokalni put smestilo pitoreskno selo Belo Blato, tri jezera ostala su bez vode. Belo jezero s ribnjakom, gde nema proizvodnje i jezera Joca i Koča zaličili su ove jeseni na prizore sa druge planete.
Pre samo nekoliko meseci, druga priča. Nepregledne vodene površine, koje okružuju selo, bile su raj za turiste, pecaroše. Prava baza za biljni i životinjski svet i ptice koje se ovde gnezde. Šta se desilo, pitaju se meštani, ali i posetioci. Ne pamte ovakve prizore.
Jezera su ljudskih ruku delo, nastala pre 134 godine kada je formiran ribnjak Ečka. Do sada nisu imali problem sa vodostajem, jer se on održava preko kanala povezanih sa Tisom i Begeja.
„Ovde ne sme da nema vode. Bez Belog jezera i ribnjaka, kao i ostala dva jezera, ne vredi i neće opstati ni rezervat prirode Carska bara. Te dve celine funkcionišu međusobno kao spojeni sudovi. Sve je u prirodi povezano, pa je tako i ovde slučaj. Voda treba eko-sistemu ovog kraja, životinjama, biljkama, ljudima koji su tu žive. Na to nas, kao državu, obavezuju i međunarodne konvencije, koje smo potpisali. Mi smo, kao ljudi, odgovorno, imamo moć da to promenimo“, tvrdi Milan Ružić, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
RAMSARSKO PODRUČJE
Kako navodi, jezera jesu državno zemljište, ali imaju širi značaj za celo područje, jer su deo međunarodnog puta ptica. Svaka promena u prirodi, a naočito ovako ekstremna kakvo je isušivanje jezera, sa uginućem riba i ostalog biljnog i životinjskog sveta, može naneti trajne i dugoročne posledice po ambijent i prirodu.
„Jezera koja pripadaju bivšem ribarskom gazdinstvu Ečka i delom kompaniji koja je tamo sad imaju poseban status. Nisu samo državno zemljište nekom dato u procesu proizvodnje ribe. Ona su deo ekološke mreže Republike Srbije, takođe deo Ramsarskog područja i deo međunarodno značajnog boravišta ptica. Ne treba zaboraviti da područje Balkana preleće dve milijarde divljih ptica. Samo područje Carske bare i okolnih jezera stanište je za hiljade njih“, objašnjava Ružić.
U samom mestu kažu da je sve povezano sa ribnjakom. Pa i puštanje vode iz okolnih kanala u jezera. Ipak, do odgovora iz ribarskog gazdinstva teško je doći, uprkos pokušajima da saznamo za razloge nestanka vode. Nezvanično se može čuti da traje komunikacija meštana sa ovom firmom, a od kad se sve ustalilo počelo je puštanje vode u Belo jezero, kao i popravka pumpi koje bi omogućile uspostavljanje vodostaja.
„Barski ambijent je momentalno suv. Sva jezera su, u poslednja dva meseca suva, a nije leto. Kada je trebala da se upumpava voda u jezera, saznali smo da ne radi pumpa, odnosno problem je bila struja. Svi smo nezadovoljni. Nekada smo kao selo bili ostrvo, a sad smo uzgajivačnica šakala i lisica, koji ovde caruju. Rešenje je da se pusti voda, nema druge“, otkriva meštanin Andraš Sabo.
Meštanka Tamara Ponjičan kaže da su zbog isušivanja vode ribe uginule, a na licu mesta se oseća izuzetno jak i neprijatan miris. Naročito je izražen kada je nizak vazdušni pritisak.
„Ovakva situacija ugrožava ne samo prirodu, već i zdravlje meštana koji žive u okolini. Tražimo da se hitno izađe na teren, utvrde razlozi isušivanja jezera i odgovorni za to, i preduzmu sve mere radi saniranja posledica i sprečavanja uništavanja prirode“, navodi Tamara Ponjičan.
Prema mišljenju Milana Nedeljkova, bivšeg direktora osnovne škole u Belom Blatu, problem koji je nastao sa jezerima ima privredni i ekološki aspekt: „Mi sada imamo ekološki problem. Ne ulazeći u to ko je vlasnik zemljišta na kome su jezera, odnosno ribnjak od koga zavisi puštanje vode, možemo da kažemo da su tu pogaženi, verovatno, javni interes i pravila, odnosno zakon. Jednostavno, to nema veze sa sušom, već neko nije želeo da pripremi ribnjak za narednu godinu. Vrlo je teško sada razgovarati kada nemamo potpune informacije ali se čini da je bilo ekološke bahatosti.“
S obzirom na to da se selo opredelilo za eko-turizam, da je sve to povezano sa činjenicom da je ovde Ramsarsko područje i zaštićena prirodna dobra, meštani sada pokušavaju da pronađu način da se voda vrati u jezera.
VODA NASUŠNA
Jezera su za Belo Blato važna u svakom pogledu. Njihovu biološku raznovrsnost odlikuju brojne biljne i životinjske vrste. Močvarno područje, baš zbog svojih biljaka je zapravo odlično mesto za skladištenje ugljen-dioksida, tvrdi hemičarka Mira Bokšan, aktivistkinja Zrenjaninske inicijative Izraz i nastavnica u Beloblatskoj školi.
„Vlažna staništa pokazala su se kao značajna za rešavanje problema zagrevanja i efekta staklene bašte. Benefiti vodenog okruženja leže i u činjenici da su izvorišta pijaće vode u Belom Blatu mnogo bolja nego u samom Zrenjanin, što su potvrdile i analize uzorkovane vode. Sve to može biti ugroženo ukoliko jezera budu trajno isušena ili pretvorena u njive. Vlažna staništa imaju još jednu značajnu ulogu, ona imaju efekat sunđera. Zemljište je porozno i propusno i može da, pri eventualnim većim padavinama ili poplavama, apsorbuje veće količine vode i ne ugrozi život i imovinu ljudi“, navodi Mira Bokšan.
Sa njom je saglasan i zrenjaninski magistar ribarstva Žolt Pinter, koji je karijeru započeo na ribnjaku Ečka a danas je angažovan na drugim ribnjacima u Vojvodini i Mađarskoj.
„Vodu treba vratiti u jezera, jer je to potrebno selu i potrebno je prirodi. To mora da se uradi, nezavisno od toga da li će ribnjak, koji se nalazi na Belom jezeru, da posluje ili ne. Ne bih ulazio u to, niti znam koji su razlozi zašto nema proizvodnje kao pre što je bila. Najvažnije je da voda ponovo bude u jezerima“, mišljenja je Žolt Pinter.
Prema njegovim rečima, mnogi ribnjaci kod nas posluju na ivici rentabilnosti, odnosno sa gubicima. Puno je razloga za tako nešto, jedan od njih je preskupa voda, koja je i ključni faktor za uzgajanje ribe.
U ZAKUPU ILI
Vlasništvo, upravljanje ili zakup, pitanja su koja traže odgovor. Prema katastarskim podacima, jezera se nalaze na poljoprivrednom zemljištu. Takođe, pripadaju susednoj katastarskoj opštini Lukino Selo. Na pitanje ko je upravljač, u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode rekli su da jezera kod Belog Blata nisu u njihovoj ingerenciji. Saznajemo, nisu u nadležnosti ni Javne ustanove „Rezervati prirode“ Zrenjanin, koja je upravljač Carske bare. S druge strane, u Ministarstvu poljoprivrede objašnjavaju da je Zakonom o vodama definisano je da Rešenje o davanju u zakup i ugovor o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini donosi, odnosno zaključuje javno vodoprivredno preduzeće.
„Na osnovu javno dostupnih informacija, može se zaključiti da je vlasnik Belog jezera, Jezera Koča i Jezera Joca država Srbija, ali da su data u zakup Ribarskom gazdinstvu Ečka, koje je 2021. godine kupila kompanija MAT Real Estate u vlasništvu Matijević grupe. Ako se ribnjak nalazi na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini, nadležna je lokalna samouprava, koja postupa po Godišnjem programu koji odobrava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“, navodi se u odgovoru Ministarstva poljoprivrede.
Kako su objasnili, u slučaju da je ribnjak na vodnom zemljištu, postupak davanja u zakup sprovodi u ovom slučaju, JVP „Vode Vojvodine“.
„Napominjemo da zakup ribnjaka kao poljoprivrednog zemljišta podrazumeva održavanje vodostaja, jer je to osnovna funkcija ribnjaka. Zakupac je odgovoran za održavanje infrastrukture i ekoloških uslova, a neispunjavanje tih obaveza može biti osnov za raskid ugovora ili sankcije. U slučaju da su jezera zapuštena, isušena ili zagađena, moguće je zahtevati inspekcijski nadzor za koji je nadležna vodna inspekcija Autonomne pokrajine Vojvodine u okviru Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo“, naveli su iz Ministarstva.