Prema rečima profesora FPN Miloša Hrnjaza, Južna Afrika je s jedne strane pokrenula tužbu za kršenje konvencije o genocidu.
„Taj proces se nastavlja, ali je zatražila i donošenje privremenih mera od suda. Postoji ta mogućnost u periodu od podnošenja zahteva, do donošenja presude, zbog zaštite stanovništva. Južna Afrika je u tom smislu predložila donošenje niza mera. Sud je doneo određene mere, ali ne sve“, dodaje.
Ističe da je nekoliko mera vrlo važno.
„Sud je doneo odluku koja podrazumeva da Izrael mora na drugačiji način da se ophodi prema pitanju snabdevanja stanovništva u Gazi humanitarnom pomoći. To je do sada bilo zaista minimalno, nije pokrivalo ni osnovne potrebe stanovništva. S druge strane, traži se od Izraela da kazni one koji pozivaju na zločin genocida“, kaže on.
Hrnjaz dodaje da je sud u donošenju privremenih mera citirao nekoliko izjava.
„U ovoj fazi postupka nije odlučivao da li je Izrael počinio zločin genocida, ali je indikativno da je citirao te izjave i došao do zaključka da ima nadležnost, u ovoj fazi smatra da je to dovoljno da se odrede privremene mere. Neke indikatore imamo, tek treba da vidimo da li će to biti dovoljno za dokazivanje genocidne namere“, objašnjava.
Na pitanje koliko ćemo čekati na presudu, Hrnjaz kaže da su to obično „višegodišnji postupci“.
„Znali smo da će odluka o privremenim merama da se donese brzo, ali dosadašnja praksa pokazuje da su to obično višegodišnji postupci. Odnosiće se i na dalji tok rata“, navodi on.
Objašnjava i zašto proces traje dugo.
„Sama dokumentacija, dokazi koji se podnose, imaju više hiljada strana. Prvo podneste tužbu, pa usmeno izlaganje, pa odgovor na to, izuzetno je složena dokumentacija koja postoji i postupak je takav da je sudu potrebno da sagleda jako mnogo dokaza i u skladu sa tim iznese presudu“, kaže Hrnjaz.
Sud, objašnjava, ne donosi odluku samo da li je počinjen zločin genocida, nego i da se spreči zločin genocida.
„Ne treba ovaj postupak posmatrati izolovano od politike ili političkog delovanja koje postoji u pozadini, jer je to pitanje i diplomatskih mera koje u ovom trenutku postoje kako bi se situacija u Gazi promenila. Sud je usvojio pet ili šest mera koje je Južna Afrika predložila, neke od njih sitno promenio“, kaže.
Mišljenja je da „postoje teška kršenja međunarodnog prava, bez obzira na to kako ćemo pravno da ih kvalifikujemo“.
„Kad pogledate motive za to, jedan od njih je sigurno bio dodatni pritisak na Izrael da obustavi vojnu operaciju. Sud zapravo nema nadlženost da ulazi u pitanje upotrebe sile, da li je legalno ili ne, ali sud je mogao da donese tu vrstu privremenih mera, međutim, odlučio je da to ne radi. Ako pogledate sastav suda, imamo ubedljivu većinu, tražila se ubedljiva većina. Očigledno da nije postojala saglasnost sudija da treba da se ide tako daleko da se donese odluka koja bi značila prekid operacija, verovatno je deo sudija smatrao da Izrael ima pravo da se brani posle napada 7. oktobra“, smatra Hrnjaz.