Dok je u ranijim anketama preovladalo mišljenje da je bio ispravan korak da Česi i Slovaci krenu svojim putem pa su se našli zajedno u Evropskoj uniji – tako je u anketi iz 2003. godine 55 odsto Čeha odobravalo razlaz, sada ga odobrava tek 44 odsto anketiranih.
Kao grešku je podelu Čehoslovačke označavalo 2003. godine 36 odsto Čeha a u najnovijoj anketi protivnici podele preovlađuju jer 55 odsto anketiranih tvrdi da je podela bio pogrešan korak.
S porastom nostalgije za zajedničkom domovinom sa Slovacima rastu i kritične ocene glavnih aktera plišanog razvoda – tadašnjeg češkog premijera Vaclava Klausa i slovačkog Vladimira Mečijara.
Dok njihovu ulogu u “plišanom razvodu” pozitivno ocenjuje 31 anketiranih, negativno na Klausa i Mečijara gleda 54 odsto Čeha.
Većina Čeha veruje ipak da su više koristi od raspada Čehoslovačke imali Česi koji 1992. godine kada je započela podela raspad nisu hteli, a ne Slovaci.
Da je raspad zajedničke domovine doneo više koristi Slovacima veruje tek 15 odsto Čeha, dok 40 odsto smatra da su profitirali Česi a 38 odsto da su koristi imale obe nove zemlje približno jednako.