“Bitno je da se priča o tome da bi se znalo šta se ne sme i kakve su posledice, da bi se borilo protiv fašizma i sličnih pokreta. Ipak, da li je to dovoljno – nije”, kaže u izjavi Tanjugu Lebl uoči 27. januara – Dana sećanja na žrtve Holokausta.
On upozorava da, iako se stalno govori “da se nikad ne ponovi”, to nije slučaj.
Kako kaže, za 70 godina slične ili iste situacije se i dalje ponavljaju.
“Ako može da se nešto nauči utoliko bolje, ali ne mogu da kažem da se naučilo mnogo. Nažalost nije pa tako i dalje imate, naprimer, da se pred kamerama odrubljuju glave. Lepo je reći obeležavamo da se nikad i nigde ne bi više ponovilo, ali i dalje i svuda se ponavlja”, rekao je Lebl.
On navodi da su pre Drugog svetskog ratu u Beogradu živele dve jevrejske zajednice – španski jevreji Sefardi koji su bili u većini i nemački jevreji, a ukupno ih je bilo oko 10.500.
Prema njegovim rečima, 90 odsto beogradskih jevreja je stradalo.
I dok su muškarci uglavnom streljani 1941. godine, žene i deca, kao i starci su, kaže, bili smešteni u Jevrejskom logoru Zemun kako se zvanično zvao logor na Starom sajmištu.
“Tu je stradalo verovatno pet, šest hiljada žena i dece, a muškarci, otprilike isti broj streljani su preko Dunava u Jabuci, ali i u samom gradu”, rekao je Lebl.
Objašnajva da je streljanje u Beogradu izbegao tako što mu je majka, koja je nastradala u logoru, kupila lažnu propusnicu.
“Otišao sam iz grada kada je majka dobila zaostalu platu oca koji je bio u Nemačkoj u zarobljeništvu, oko 10.000 tadašnjih dinara i od nekih švercera ili korumpiranih službenika italijanskog konzulata kupila je lažnu propusnicu kao da sam rođen na Hvaru i da se vraćam kući”, objašnjava Lebl i dodaje da je do 1. septembra 1942. godine bio u Splitu nakon čega je prebačen u logor na Hrvatskom primorju.
Kako kaže, 1943. godine iz tri različita logora svi su prebačeni u logor na ostrvu Rab, gde je dočekao kapitulaciju Italije, a zatim se priključuje Narodnooslobodilačkoj vojsci.
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kada su 27. januara 1945, sovjetske jedinice oslobodile logorski kompleks Aušvic-Birkenau u kome je, kako se smatra, ubijeno više od milion ljudi.
Računa se da je tokom Drugog svetskog rata u sklopu nacističkog tzv. “konačnog rešenja” ubijeno do šest miliona Jevreja, što je otprilike bila trećina svih pripadnika tog naroda. U velikim delovima centralne i istočne Evrope, jevrejska populacija je praktično tada nestala ili je svedena na neznatan broj.