Zbog toga niko od naših sagovornika nije želeo da o ovim stvarima govori javno, tj. pod svojim imenom i prezimenom.
Primer prvi: Recimo od nedavno su na adrese mnogih direktora malih i srednjih preduzeća počela da stižu rešenja da plate poreze i doprinose na plate, i to ne samo za ovu nego i za nekoliko prethodnih godina. I to su sume koje se mere stotinama hiljada dinara, odnosno hiljadama evra. U čemu je „kvaka“?
Materija je malo komplikovana i radi boljeg razumevanja pokušaćemo da je maksimalno uprostimo. Prema Zakonu o privrednim društvima neko može biti osnivač preduzeća i njegov direktor a da istovremeno nije u njemu i zaposlen. To je u Srbiji relativno čest slučaj. Između ostalog i zato što mnogi od tih ljudi imaju svoje firme u okolnim zemljama u kojima su stalno zaposleni. Prema mišljenju Ministarstva finansija, što je pravno relevantan akt, neka vrsta uputstva za primenu zakona, u takvim slučajevima nije bilo obaveze za direktora, odnosno preduzeće, da se plaćaju porezi i doprinosi. Ta praksa je, dakle, trajala godinama, otkako je Zakon o privrednim društvima donet. Odnedavno, međutim, Ministarstvo rada donelo je novo mišljenje, suprotno Ministarstvu finansija, prema kojem direktor preduzeća, iako u njemu nije stalno zaposlen, plaća sve poreze i doprinose. I, naravno, poreski organi su odmah počeli da primenjuju to mišljenje Ministarstva rada i na adrese preduzeća počeli da šalju rešenja o naplati poreza i doprinosa.
(Opširnije u štampanom izdanju)