Jeste li zadovoljni prvim reakcijama?
Prezadovoljan sam i reakcijama gledalaca i sudom ljudi koje cenim, koji mi upućuju i kritike i sugestije kako da budemo što bolji. Ima i pozitivnih i negativnih reakcija, mnogima se emisija ne sviđa, ima mnogo strastvenih osuda na društvenim mrežama.
Televizijski program obiluje kvazihumorom, ali satire nema. Šta vas je navelo na ovakvu emisiju?
Ona je logičan sled onoga što sam ranije radio – zabavnog programa „Fajront Republike“ koji nije toliko zadirao u politiku i kritiku društva, više je isticao pozitivne strane, dovodio zanimljive goste i bendove. Pre toga sam na Metropolisu imao „Dezinformator“ koji je bio kritika društva i politike i „24 minuta“ je pravi nastavak.
Ekipa s kojom radim, momci iz Njuz neta, na istoj su talasnoj dužini kao i ja. Kao što to često biva u životu, slučajno smo se sreli posle jedne radijske emisije, naravno u kafani, i posle nekoliko krigli piva brzo shvatili da smo fanovi istih emisija koje su nam i uzor. Dogovorili smo se da pokušamo da napravimo zajedničku emisiju. Moj senzibilitet iz ranijeg televizijskog delovanja i njihova estetika koju neguju na sajtu proizveli su, nadam se, dobar efekat.
Znate li anegdotu o knjazu Milošu – popuštaj kad narod ćuti. Čini se da političkih viceva danas nema. Šta kaže vaš ekspertski ugao?
Moguće je da politička scena nije toliko turbulentna i zanimljiva kao ranije. Nekada se tačno znalo ko je vlast, ko opozicija, danas si samo vlast. Možeš za nju da budeš jače ili slabije, ili ti je svejedno. Druge strane nema, pa ako si protiv vlasti ne znaš za koga si, a čoveku je potrebno da se priključi nečemu ili nekome. Mislim da je ljudima odavno svejedno, pa zato i nema političkih viceva.
Nema ni satire u novinarstvu. Šta mislite o današnjem novinarstvu, i televizijskom i štampanom, zašto je na „distanci“?
Iz ugla čoveka koji čita novine i gleda televiziju smatram da nema kritičkog mišljenja i, pre svega, dovođenja u pitanje svega što vidimo, nema promišljanja. Stvari prihvatamo zdravo za gotovo, ne udubljujući se u suštinu vesti koje dopiru do nas i zato su moguće strašne manipulacije i to strašno žutilo koje će vas zapahnuti sa većine naslovnih stranica jer to, zaboga, „narod voli da vidi“.
Neko je nekada navodno procenio da narod voli zategnutu zadnjicu, prizore iz spavaće sobe nekog političara, ljubavne avanture, razvode i nove veze estradnih ličnosti, i urednici im to daju. Urednici idu linijom manjeg otpora i to nude, a moja filozofija je da narodu ponudimo nešto drugo. Zavoleće i kritički način mišljenja, dovođenje u sumnju, podsećanje na to šta su krojači naših sudbina govorili pre pet i deset godina. Da razmišlja. Pri tom, mi ne stajemo ni na čiju stranu iako nas po inerciji optužuju da smo više levi, više desni, da smo za ovog ili onog. A mi nismo ni levi ni desni, samo smo kritični.
Za kraj ovih naših pet minuta otkrijte nam da li će Južni tok biti glavna tema u nedelju?
Jeste, epizodu otvaramo sa Južnim tokom. Novinari su preneli, citiram tu zgodnu formulaciju, da su posle prvog vara koji je naredio predsednik Nikolić svi bili opušteniji, pozitivni. Pali su i poljupci, pa i pomirenje između ministarke Zorane Mihajlović i direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića. Naš zaključak je da bi trebalo češće variti ako će to proizvesti bolje odnose između političkih aktera – više varenja, više ljubavi. A između koga – o tome u nedelju.
https://youtube.com/watch?v=1GK04U76inQ%3Ffeature%3Dplayer_detailpage