Fizičar: “Ljubav je hemija”
Biološki, ljubav je moćno neurološko stanje poput gladi ili žeđi, samo trajnije. Imamo običaj da kažemo da je ljubav slepa ili bezuslovna u kontekstu da nad tim osećajem nemamo kontrolu što i nije tako čudno jer ljubav je u osnovi hemija.
Džim Al-Kalili je teorijski fizičar
Dok je požuda privremena strastvena seksualna želja koja uključuje povećano oslobađanje hormona kao što su testosteron i estrogen, u pravoj ljubavi, ili privrženosti i vezanosti, mozak može osloboditi čitav niz hemikalija: feromone, dopamin, noradrenalin, serotonin, oksitocin i vazopresin.
Međutim, kada se posmatra iz perspektive evolucije, ljubav može da se posmatra kao alat za opstanak, mehanizam koji smo usavršli za održavanje dugoročnih odnosa, odbrane i podrške deci i promociju osećanja sigurnosti i bezbednosti.
Psihoterapeut: “Ljubav ima mnogo lica”
Filipa Peri, psihoterapeut
Za razliku od nas, stari Grci nisu sve različite emocije podvodili pod jednu reč kao što mi to danas činimo kada pričamo o ljubavi. Oni su imali nekoliko varijanti pa je tako jedna reč označavala duboku, neseksualnu vezu između bliskih prijatelja i članova porodice.
Drugom rečju su opisivali razigranu naklonost koja se sada definiše kao koketiranje dok im je treća reč označavala zrelu ljubav koja se razvija tokom dužeg vremenskog perioda između parova i podrazumeva posvećenost, kompromis i razumevanje. Oni su takođe imali i posebnu reč Agape koja je označavala nešto opšiji termin i više se odnosila na ljubav prema čovečanstvu.
Kao što je Aristotel to otkrio a što će vam sada reći svaki psihoterapeut, kako biste bili u stanju da se brinete za druge morate biti u stanju da se brinete o sebi. Takođe u ovim definicijama ljubavi ne smemo zaboraviti ni eros – seksualnu strast i želju.
Ljubav je sve ovo što smo sada naveli. Ali, verovatno je nerealno očekivati da jedna osoba sa drugom iskusi sve ove podkategorije ljubavi Filozof: “Ljubav je strasna posvećenost ‘
Filozof: “Ljubav je posvećenost”
Džulijan Bađini, filozof i pisac
Odgovor na pitanje “Šta je ljubav” ostaje nedostižan delom jer ljubav nije jedna stvar. Ljubav prema roditeljima, partneru, deci, zemlji, komšijama, Bogu… imaju različite osobine.
Svaka ima svoje varijante – neka je slepa, jednostrana, tragična, postojana, promenljiva, uzajamna, pogrešna, bezuslovna. U najboljem slučaju, međutim, ljubav je neka vrsta strastvene posvećenosti koju negujemo i razvijamo, mada obično stiže nepozvana. Zato je to mnogo više od snažnog osećanja. Bez obaveza, to je samo zaljubljenost. Bez strasti, to je samo posvećenost. Bez negovanja, čak i najjača ljubav može uvenuti i umreti.
Romanopisac: “‘Ljubav pokreće sve velike priče”
Jojo Mojes, pisac romantičnih romana
Odgovor na pitanje “Šta je ljubav” zavisi od toga ko ste vi i kako se osećate kada je ljubav u pitanju. Ukoliko ste sigurni i srećni u ljubavi onda vam je ta ljubav neophodna kao vazduh – vi postojite unutar nje. Sa druge strane, ukoliko ste lišeni ljubavi ona se može doživeti kao opsesija pa čak i proizvesti fizički bol. Ljubav je pokretač za sve velike priče: ne samo romantična ljubav, već i ljubav roditelja za dete, za porodicu, za zemlju.
Monahinja: “Ljubav je najveći blagoslov života”
Ketrin Viburn, monahinja
Ljubav je lakše iskusiti nego definisati. Ljubav je jedina stvar koja nikada ne može povrediti nikoga, mada nas može skupo koštati. Paradoks ljubavi je to što podrazumeva apsolutnu slobodu ali nas istovremeno vezuje stegama jačim od smrti. To se ne može kupiti ili prodati; ne postoji ništa sa čim ljubav ne može da se souči, ljubav je najveći blagoslov života.