To pokazuju rezultati analiza najstarijih pronađenih stena na Zemlji, a naučnici po prvi put imaju konkretne dokaze da je kataklizmična kiša meteora promenila hemijski sastav naše planete.
Prisustvo plemenitih metala na Zemlji odavno predstavlja zagonetku za naučnike, zato što se ovi elementi vežu sa gvožđem.
Kada je Zemlja formirana pre 4,5 milijardi godina, naša planeta je predstavljala samo usijanu magmu, ali kako se hladila, gušći i teži elementi povlačili su se prema centru naše planete, tako da jezgro Zemlje u najvećoj meri čini gvožđe. To znači da bi gvožđe i drugi elementi sa primesama gvožđa trebali da budu u dubini Zemljine kore.
Proučavanjem meteorita, koji najviše liče na Zemlju u ranoj fazi razvoja, naučnici su izračunali da bi naša planeta posle prve faze razvoja trebala da bude prekrivena debelim slojem (4 metara) zlata po celoj svojoj površini.
„Većina plemenitih metala nestala je u dubini naše planete, iako neke količine zlata i dalje nalazimo na površini Zemlje“, kaže Matijas Vilbold sa univerziteta u Bristolu.
Jedan od mogućih odgovora jeste da su plemeniti metali stigli sa kataklizmičkom kišom meteora koja je stigla na površinu Zemlje oko 650 miliona godina posle formiranja planete.
Dokaze za ovu teoriju, Vilbold i njegove kolege našli su u ispitivanju stena sa Grenlanda, koje su stare oko 3,8 milijardi godina. Poređenjem tih stena sa mlađim stenama, naučnici otkrili da dva uzorka imaju različite izotope volframa.
Volfram 182 nalazio se u stenama samo u prvih 50 miliona godina po nastanku Sunčevog sistema, a na stenama na Grenlandu ima više Volframa 182 od Volframa 184, koji se nalazi u mlađim stenama.
„Ovi rezultati pokazuju da je sastav površine Zemljine kore značajno izmenjen posle kataklizmičke kiše meteora i da su mnogi plemeniti metali, među njima i zlato, tada stigli na Zemlju“, tvrdi Vilbold.