Istraživanje koje su zajedno radili naučnici sa Oksford univerziteta i iz SAD pokazalo je da ekonomska situacija, u vreme krize, prouzrokovala rađanje većeg broja ženske dece a da se broj rođenih dečaka smanjuje.
Na primer, posle terorističkih napada u Americi broj rođenih dečaka u Njujorku znatno se smanjio, dok je ekonomski haos koji je pratio kolaps Berlinskog zida takođe značio manji broj rođenih dečaka u Istočnoj Nemačkoj. Međutim, najnovija studija sada je povezala ovaj fenomen sa stresom i problemima sa kojima se ljudi svakodnevno suočavaju.
U istraživanju je učestvovalo 338 žena iz Velike Britanije koje su pokušavale da zatrudne. One su redovno vodile dnevnik o svom životu i popunjavale upitnik o tome kako su se osećale. Mesecima pre trudnoće kod njih je meren nivo hormona stresa.
Ukupno je rođeno 58 dečaka i 72 devojčice. Inače u Britaniji je statistika takva da se na 100 ženske dece rodi 105 dečaka. Među 50 odsto žena koje su imale najviše kortizola (hormon stresa) preovladao je ženski pol deteta, istaknuto je na godišnjoj konferenciji Američkog društva za reproduktivnu medicinu.
Takođe, one žene koje su bile pod najvećim stresom imale su čak 75 odsto manje šanse da rode dečake.
Nije poznato zašto visok nivo kortizola umanjuje šanse za dobijanje dečaka, jer pol bebe određuje hromozom u spermi oca. Pretpostavlja se da visok nivo kortizola otežava muškim embrionima da se razviju u materici.
Takođe, muške bebe mogu da budu krhkije pa postoji veća mogućnost da visok nivo kortizola prouzrukuje pobačaj, a samim tim se odmah povećava broj rođenih devojčica.
Doktor Alan Pajsi sa Šefild Univerziteta opisao je ove rezultate kao vrlo „intrigantne“, ali je i dodao da stres ne mora nužno da bude razlog nedostatka rađanja dečaka. Ishrana i biologija imaju takođe dosta udela u celu priču. Neka istraživanja su pokazala da žene koje su dominantnije imaju veću šansu da rode sinove.