U raspravama s drugim ljudima, bili to naši partneri, prijatelji ili nadređeni na poslu, većinom su oni ‘krivi’ za nesuglasice ili svađu. Izbjegavanje odgovornosti jedan je od glavnih razloga neslaganja unutar odnosa. Jednom kad preuzmemo odgovornost, povećavamo verovatnoću da naši odnosi s drugim ljudima budu dobri i skladni.
Takođe, postajemo svesni sebe i svojih osobina te iz nesvesnog i automatskog ponašanja prelazimo u svesno i kontrolirano. prenosi hrvatski Tportal.
Već mala deca na pitanje ko je počeo svađu odgovaraju da oni nisu. Znaju da uz ‘krivicu’ dolazi i ‘kazna’ pa nastoje da je izbegnu prenoseći odgovornost na svoju okolinu i drugu decu.
I u odraslom dobu zadržavamo taj obrazac te smo u konfliktima vrlo pristrasni i subjektivni. Ne vidimo svoju odgovornost, već sve svaljujemo na drugu osobu. Doživljavamo sebe kao žrtve drugih, no nismo svesni da smo ustvari žrtve svojih nesvesnih obrazaca reagovanja.
Tokom odrastanja, socijalizacije i odnosa s drugim ljudima poput naših roditelja, učitelja, prijatelja i partnera, učimo i razvijamo obrasce reagovanja. Oni postaju tako duboko naučeni i usidreni u nama da su automatski i uglavnom ih nismo svesni.
Tako kada nam se događa nešto što nam nije po volji, dolazi nam automatska reakcija. To mogu biti razne reakcije poput ljutnje, uvređenosti, agresije, povlačenja, dramatiziranja i slično. Naše ponašanje odvija se automatski bez realnog razmišljanja o intenzitetu situacije u kojoj smo se našli i ideje da smo možda pristrani.
Druga strana se u našim očima pretvara u strašno čudovište i dolazi do svađe, konflikta ili neke slične situacije koja je loša po naš odnos s tom osobom.
U takvim je situacijama važno pokušati ostati u realnosti i sagledati situaciju iz druge perspektive. Ako nam se javljaju jake emocije, dobro je prvo se malo smiriti i uzeti prostora za sebe. Na taj način možemo uvideti da druga osoba nije čudovište, već osoba koju bi trebalo čuti i razmotriti ono što nam govori. U vraćanju u realitet i odmicanju od naučenih automatskih obrazaca pomaže preuzimanje svog dela odgovornosti za nastalu situaciju.
Jednom kad neslaganje pretvorimo u konstruktivnu raspravu na način da preuzmemo svoj deo odgovornosti i pokušamo naći zajednički povoljno rešenje, otvaramo mogućnosti za lični rast i razvoj, ali i dodatno zbližavanje s nama dragim ljudima.
Paradoksalno zvuči, no svađe i rasprave nas mogu zbližiti, naravno ako smo za saradnju, a ne inat.
Ko je kriv na kraju zaista nije pitanje koje nam je važno postaviti, već kako možemo profitirati iz nastale situacije. Ljudi su međusobno različiti i određeni sukobi i nesuglasice su neizbežni. Pitanje koje je važno postaviti je koja je naša odgovornost i kako se možemo uskladiti da obe strane profitiraju.
Ponekad baš ono što očekujemo od drugih možemo prvo mi pokazati primerom, a onda će nas i drugi slediti.