Klovnovi su bili deo nacionalnih mitova iz davnih vremena u nekom od različitih oblika: egipatske faraone zabavljali su pigmeji, u carskoj Kini su jedini smeli da se šale sa carevima, u starom Rimu su kao “stupidusi” bili zaduženi za zabavu masa, a tokom čitavog srednjeg veka širom Evrope izvodili su svoje “gluposti”.
Klovnovi su oduvek imali svoju mračnu stranu, navode stručnjaci, jer na kraju krajeva svi ovi likovi predstavljaju mračnu stranu društva, onu poročnu, smešnu, proždrljivu i sa apetitom za alkohol.
Čarls Dikens je u književnost prvi uveo mračnog klovna, a za njim je krenula lavina likova koji su u popularnu kulturu uveli zlokobnog nasmejanog zabavljača.
Interesantno da je lik klovna u marketingu retko korišten, možda zbog toga što ga je “preuzeo” Mekdonald. Ipak, zbog zamerki na to da promoviše nezdrav način života i ishrane, klovn Ronald u poslednje vreme igra sve više fudbal.
Što se tiče “mračne” strane klovnova, najpoznatiji je Džon Vejn Mejsi, miran tih radnik, koji je čak i bio registrovan kao klovn zabavljač. On je u periodu od 1972. do 1978. ubio više od 35 mladih osoba u oblasti Čikaga.
“Znate, klovnovi se uvek izvuku… sa ubistvima”, navodno je rekao policajcima, neposredno posle hapšenja. On se nije izvukao, osuđen je za ubistva i pogubljen 1994, a u medijima je nazvan “Klovn ubica”. Pred smrt, često je slikao sebe u ulozi klovna Poga.
Tada su filmadžije preuzele stvar u svoje ruke. U filmu “Isterivač duhova” 1982. lutka klovn oživi i pokušava da svog vlasnika malog dečaka odvuče u tamu ispod kreveta.
I na kraju, čovek koji je oživeo sve strahove modernog doba, Stephen King je 1986, napisao knjigu “To”, o demonu koji napada decu maskiran u klovna. Ova knjiga je 1990. pretvorena u tv seriju…. i ovim je zacementirana slika klovna kao nemilosrdnog ubica, što je možda zauvek promenilo percepciju klovna u modernoj kulturi.