Jedno od najčešćih objašnjenja za ovaj fenomen je običaj iz drevnih paganskih kultura, kao što su Kelti, koji su verovali da duhovi i bogovi žive u stablima, piše 24 sata.
Kucanje o deblo stabla verovatno se praktikovalo kako bi se podstaklo dobro raspoloženje, i zatražila zaštita nadprirodnih bića.
Takođe, to je mogao biti način iskazivanja zahvalnosti za sreću koju čovek ima.
Još jedna teorija jeste da su ljudi kucali u drvo kako bi izbegli zle duhove ili ih sprečili da slušaju kad su se hvalili zbog svoje sreće, čime se sprečavao preokret njihove sreće u nesreću.
U međuvremenu, hrišćani često povezuju ovu praksu s drvetom krsta sa Hristovog raspeća, piše History.
U prošlosti su paganski narodi verovali da duhovi žive u drveću, a da kucanjem po drvetu ljudi mogu zatražiti pomoć dobrih duhova ili da će tim gestom oterati zle duhove.
Neki istoričari i istraživači smatraju da je kucanje o drvo noviji fenomen.