Tema kojom se bave mnogi psiholozi ponovno je aktuelna ovih dana u Velikoj Britaniji, gde se srušio online servis za registraciju glasača za referendum o izlasku iz EU. Naime, u utorak uveče na hiljade ljudi pohrlilo je da doslovno u poslednji čas obavi nešto za šta je na raspolaganju imalo tri godine.
Zbog čega volimo da odlažemo izvršenje neke obaveze, izlažući se bespotrebno dodatnom stresu? Da li se radi o nekom auto-destruktivnom poremećaju?
Američki psiholog Adam Grant tako je uveren da su kreativni ljudi u većoj meri skloni odlaganju, a s njim je saglasna i britanska psihološkinja Ane Abramovski.
Ona tvrdi da ljudi koji aktivno odlažu “pokazuju određeni stupanj samostalnosti, autonomije i samopouzdanja jer su svesni rizika koje nosi podvrgavanje pritisku u poslednji čas, ali se ipak svesno odlučuju na to”.
Abramovski navodi da to može da bude dobra stvar, jer stimuliše kreativnost i omogućava da se bavimo s više zadataka u isto vreme.
Stručnjaci ističu još nekoliko mogućih uzroka ove pojave, poput strogog vaspitanja, pri čemu odlaganje stvari do poslednjeg trenutka postaje oblik buntovništva.
Navode se i nasleđene osobine ličnosti, ili strah od neuspeha, pa čak i strah od uspeha.
Ako posao obavimo prerano ili predobro, smatraju pojedini stručnjaci, rizikujemo da nam “na vrat” natovare još posla i odgovornosti.
Postoji čak i mišljenje da odlaganje obavljanja nekog zadatka, ili njegovo traljavo izvršenje, otvara mogućnost da krivicu svalimo na samo odlaganje, umesto neki drugi naš objektivni nedostatak.
Što se tiče slučaja EU referenduma u Velikoj Britaniji, Gardijan nudi još jedno objašnjenje: nelogična percepcija vremena. Naime, ljudi imaju sklonost da vreme doživljavaju u određenim periodima, semestrima, sezonama ili kvartalima.
Jedno istraživanje odlično je ilustriralo tu pojavu, kada je grupa ispitanika dobila zadatak da otvori bankovni račun za humanitarni fond.
Rečeno im je da će biti nagrađeni ako fond za šest meseci prikupi određenu svotu.
Pokazalo se da su zadatak ranije obavili oni koji su u junu dobili rok do decembra, dok su kasnili oni koji su u januaru dobili rok do jula.
Naime, oni prvi su imali čvrstu predstavu o roku koji ističe do kraja godine, dok su oni koji su zadatak dobili početkom godine doživljavali julski rok kao nešto neodređeno daleko.