Koordinatne ćelije, čije je postojanje tek nedavno otkriveno, pomažu mozgu pri navigaciji u nepoznatom okruženju. Razlike u tome koliko dobro te ćelije rade bi mogle da objasne zašto su neki ljudi loši u snalaženju, a neki ne.
Pacovi, šišmiši i majmuni imaju svoje verzije ovih ćelija, a ljudske su otkrivene prilikom jednog eksperimenta kada je grupa ljudi trebalo da igra video igricu u kojoj su morali da idu od jedne tačke do druge i pri tom da skupljaju razne objekte, a potom da se pomoću sećanja vrate na mesta gde su našli te predmete.
Pošto su volonteri bolovali od epilepsije, u okviru lečenja imali su ugrađenu elektrodu u mozgu pomoću koje su istraživači mogli da prate kako njihove moždane ćelije reaguju na igricu.
Tada su u mozgu otkrivene koordinatne ćelije, koje su pomagale volonterima da prate gde se nalaze i kad oko njih nije bilo nekih velikih orijentira.
Džošua Džekson, istraživač sa univerziteta iz Pensilvanije smatra da “ove ćelije imaju ključnu ulogu pri navigaciji i da bi se bez njih ljudi često gubili ili bi morali da se snalaze samo pomoću orijentira”.
Istraživači pretpostavljaju da je upravo funkcionisanje ovih ćelija i razlog zašto neki ljudi imaju bolji osećaj za smalaženje nego drugi.
Ovo otkriće može pomoći pri razumevanju demencije, ali i Alchajmerove bolesti jer su ljudi koji pate od tih bolesti često dezorijentisani, a otkriveno je da se koordinatne ćelije najviše nalaze u delu mozga koji prvo pogađaju ove bolesti.