Doktor Tajler Okimoto, profesor Poslovne škole Univerziteta u Kvinslendu u Australiji želeo je sazna zašto ljudi često odbijaju da se izvine iako je to najlakši način da se osoba koja je skrivila reši krivice i kazne.
Da bi rešio svoju dilemu, Okimoto je sproveo dva eksperimenta. U prvom su učestvovale 228 odrasle osobe starosti od 18 do 77 godina. Jedni su zamoljeni da razmišljaju o slučaju kada su uvredili nekoga i izvinili se, a drugi o slučaju kada su uvredili nekoga i odbili da se izvine.
Ispitanici koji su odbili da se izvine rekli su da su zbog toga imali veći osećaj moći kao i povećano samopouzdanje nego oni koji su se izvinili.
U drugom eksperimentu je učestvovalo 219 ljudi starosti do 18 do 77 godina. Trećina je morala da napiše imejl sa izvinjenjem za nešto što su nekada skrivili u stvarnom životu. Druga trećina je napisala imejl u kojem je odbila da se izvini. A treća grupa je morala samo da razmišlja o slučaju kada su pogrešili ali nisu morali ništa da pišu.
Rezultati su pokazali da su oni koji se nisu izvinili imali nakon toga veći osećaj samopoštovanja od onih koji nisu pisali imejl i onih koji se jesu izvinili.
Stručnjaci smatraju da ovi nalazi mogu da nam pomognu da odgonetnemo uzroke “naizgled iracionalnog, nedruštvenog ili lošeg ponašanja” onih koji greše. Međutim, studija nije pokazala da li prednosti uskraćivanja izvinjenja imaju dugoročni efekat na samopouzdanje čoveka.