U letnjim mesecima češće se javljaju i opekotine od sunca, alergije, trovanja hranom, dehidratacije, ujedi insekata i životinja, povrede, infekcije, prehlade. Ipak, stručnjaci posebnu pažnju skreću na sunčanicu, jer posledice neumerenog izlaganja glave suncu mogu da budu veoma opasne po zdravlje. Najosetljivija su deca i stariji od 65 godina.
Sunčanica nastaje kao posledica direktnog dejstva sunčeve toplote na glavu, naročito na potiljak – objašnjava primarijus dr Vesna Janjušević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Stari grad. – Nesmotreno i nezaštićeno izlaganje sunčevoj toploti dovodi do povećanja temperature u glavi. Organizam reaguje tako što rashlađuje mozak upućivanjem veće količine hladne krvi u glavu, što dovodi do širenja krvnih sudova u mozgu i edema mozga.
Kao posledica toga javiće se glavobolja, vrtoglavica, povraćanje, a zatim i povišena telesna temperature, crvenilo lica. Koža je crvena, topla i suva. Osoba je uznemirena, ubrzanog disanja i pulsa. U težim slučajevima može da se javi i zujanje u ušima, problemi s vidom, malaksalost i gubitak svesti. Simptomi sunčanice nastaju u prvih 24 sata nakon dužeg zadržavanja na suncu.
Osobu koja je dobila sunčanicu trebalo bi odmah smestiti u hladovinu, u poluležeći položaj, raskomotiti je i rashladiti laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga ili kesica sa ledom na potiljak i glavu – savetuje dr Janjušević. – Neophodno je davanje i hladnih, ne ledenih napitaka, ali ne kafe, niti alkohola. U slučaju povišene telesne temperature sa hlađenjem se može prestati tek kada se telesna temperatura vrati na normalu, odnosno ispod 38 stepeni Celzijusa.
U slučaju nesvestice, pružite prvu pomoć hlađenjem tela i glave – ali odmah pozovite i hitnu pomoć. U svakom slučaju, potrebno je što pre konsultovati se sa lekarom.