Naučnici pokušavaju da dokažu ne samo da zahvalnost pomaže, već i da utvrde neurohemijske procese koji stoje iza tog osećanja, kao i najbolje načine za iskazivanje zahvalnosti.
Profesor psihologije na Univerzitetu u Majamiju Majkl Makalok proučavao je ljude od kojih je traženo da redovno izražavaju zahvalnost. “Kada zastanete i prebrojite sve dobre stvari u svom životu, na neki način preuzimate kontrolu nad svojim emocijama”, objasnio je Makalok.
On je dodao da su psiholozi ranije potcenjivali snagu jednostavne zahvalnosti: “Zaista čini ljude srećnijim, to je neverovatno osećanje”.
Jedan od razloga zbog kojih zahvalnost deluje tako dobro je što nas povezuje s drugim ljudima, pa zbog toga izrazi zahvalnosti treba da budu više emotivni i lični, smatra Makalok.
Dnevnici zahvalnosti, u koje ljudi nedeljno ili svako veče beleže stvari zbog kojih su zahvalni, postaju redovna psihoterapijska sredstva. Važno je da ljudi u svojim dnevnicima više pažnje posvete drugima zbog čijeg su prisustva zahvalni, kaže profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornija u Dejvisu Robert Imons.
Imons kaže da bi ljudi trebalo da zamisle kako bi njihov život izgledao bez dobrih stvari, a naročito ljudi kao što su supružnici i koliko su zahvalni zbog njihovog postojanja.
Zahvalni ljudi se “osećaju budnije, življe, zainteresovanije, osećaju više entuzijazma i povezanosti sa drugima”, rekao je Imons, autor dve knjige o zahvalnosti, koji često proučava efekte dnevnika zahvalnosti.
“Zahvalnost takođe ublažava stres. Manje je verovatno da će zahvalni ljudi osećati zavist, ljutnju, nezadovoljstvo, kajanje i druga neprijatna osećanja koja izazivaju stres”, naveo je Imons.
Naučnici proučavaju osećanja koja stoje iza zahvalnosti, kao i njihovu neurohemijsku osnovu. Preliminarne teorije proučavaju hormone u krvi i neurotransmitere u mozgu koji su povezani s osećanjem zahvalnosti, dodao je Imons.
Prema njegovim rečima, leva prefrontalna kora velikog mozga, koja se povezuje s pozitivnim osećanjima kao što su ljubav i saosećanje, verovatno je ključna tačka.
Kako god da zahvalnost radi u mozgu, ostaje malo sumnje da zaista radi, zaključio je Imons.