Doručak i ručak su obroci koji najčešće jedemo “u hodu”, a večera se pretvara u grupnu aktivnost za porodicu ili parove, no ujedno je i obrok pri kom ljudi, nutricionistički gledano, najčešće greše, tvrdi nutricionista Lorens Českin.
Prema njegovim rečima, vrlo je važno uočiti i eliminisati standardne greške koje ljudi rade kod pripreme večere, prenosi Huffington Post.
Večera kao najveći obrok
Bez obzira na to što tokom dana jedete manje obroke, večera nikako ne sme biti količinski i kalorijski najobilatija. Nutricionisti savetuju da treba da se sastoji od 460 do maksimalno 625 kalorija, što je oko 20-25 odsto ukupne kalorijske vrednosti za ceo dan. Sve više od toga ima negativan efekat na metabolizam, zbog čega nastaje gojaznost i veći rizik od dijabetesa.
Stavljanje sudova na sto
Poslužite li hranu u tanjirima, umesto da stavljate posude sa hranom na sto, poješćete manje.
“Pune činije na stolu podstiču prejedanje, dobija se subjektivan osećaj da smo pojeli manje nego jesmo jer je činija puna hrane još ispred nas”, kaže nutricionistkinja Melisa Lanc.
Večera pred TV-om
Ne radi se samo o klasičnoj večeri već i o svim grickalicama koje stoje na stočiću o čijoj kalorijskoj vrednosti ni ne razmišljamo. Stvaranje navike grickanja siguran je put do prejedanja.
Držanje soli na stolu
So zadržava vodu u organizmu, povećava rizik od visokog pritiska i srčanih oboljenja. Ako nam je so dostupna, često ćemo iz navike soliti i bez prethodnog probanja jela, što je ogromna greška, kaže Lanc. Savetuje stavljanje drugih, zdravijih začina, poput origana, majčine dušice ili bibera.
Večera u restoranu
Večere u restoranima, bilo da je reč o brzoj ishrani ili tradicionalnoj kuhinji sadrže i dvostruko više kalorija nego one pripremljene kod kuće.
Desert
Rutinsko završavanje obroka slatkim desertom nepotreban je unos kalorija, posebno jer šećer u večernjim satima ometa dobar san. Puno je bolja, te za dobru liniju zdravija, opcija da se slatko jede u prepodnevnim satima.