Neka od blaga koja zaista vredi pronaći, izgubljena su ko zna gde, a oni koje sreća posluži i pronađe ih čeka i više nego lagodan život.
Blago “Flor de la Mara”: Stari kolonijalni brodovi su bili prave riznice blaga. Često su tonuli najviše zbog prenatrpanosti vrednim metalima, ali i napada gusara i oluja. Tokom godina pronađene su mnoge vredne olupine, ali pravi “kapitalci” i dalje leže negde na dnu mora.
Zlatni gral svih lovaca na blago je portugalska fregata “Flor de la Mar”, koja je 1511. godine iz malezijske Malake u domovinu nosila ogromno opljačkano blago i darove sijamskog kralja. To je bilo najveće blago koje je jedan brod prenosio u istoriji portugalske mornarice.
Brod je potonuo nakon strahovite oluje. Kapetan Alfonso de Albukerke i deo posade su se spasili, ali veliki broj robova i silno blago zauvek su nestali u morskim dubinama.
Zbog prilično loše kartografije i više od pola milenijuma truljenja, tačnu lokaciju olupine je nemoguće odrediti, ali da je kojim slučajem neko nađe, bio bi bogatiji za više od 2,6 milijardi dolara.
Nestala “Faberžeova” jaja: Svi su čuli za ova prebogato ukrašena jaja. Ipak, nije svakome poznata činjenica da se osam ovih vrednih jaja i dalje smatra nestalim i da svako od njih vredi najmanje 30 miliona dolara. Naime, krajem 19. i početkom 20. veka poznata draguljarska kuća “Faberže” izradila je 50 skupocenih uskršnjih jaja za rusku carsku porodicu. Svako od jaja bilo je unikatno, ukrašeno dragim kamenjem i plemenitim metalima, a unutar svakog je bio skriven i poseban poklon.
Ali, nakon revolucije i Staljinovog dolaska na vlast, većina jaja je prodata da bi se pokrili dugovi.
Samo je 10 “Faberžovih” jaja sačuvano u Rusiji, 32 krase muzeje i odaje kolekcionara širom sveta, a za osam i dalje tragaju lovci na blaga.
Soba od ćilibara: Nacisti su krivi za nestanak jednog od najznačajnijih blaga – sobe od ćilibara.
U pitanju je velika, šest tona teška soba od ćilibara, ukrašena zlatnim listićima. Nastala je 1716. godine kao poklon ruskom caru Petru Velikom od pruskog kralja Fridriha Vilhelma Prvog, u preteranom nastojanju da se dve velike sile ujedine u borbi protiv Šveđana. Soba je smeštena u Sankt Peterburg, gde se nalazila sve do dolaska nacista i njihovog ubilačko-pljačkaškog pohoda po zapadnim granicama velikog ruskog carstva.
Rastavili su sobu na komade i 1941. godine je deportovali do dvorca Keningsberg u Nemačkoj. Tada joj se gubi svaki trag, te do danas nije poznato njeno poslednje prebivalište. Neki tvrde da je stradala u savezničkom bombardovanju, dok drugi misle da je potopljena negde u Baltičkom moru, kada su je nacisti u panici pokušali prokrijumčariti. Gde god bila, danas bi vredila minimalno 250 miliona dolara.
Krugerovo zlato: Zanimljiva situacija se dešavala krajem 19. veka na jugu Afrike, gde su vođeni krvavi burski ratovi. Južnoafrički potomci holandskih doseljenika Buri nisu se slagali s engleskim imperijalističko-kolonijalnim planovima, pa su kroz dva rata pokušali da spreče njihov dalji prodor.
Kada su videli da nema svrhe boriti se protiv daleko moćnijeg protivnika, odlučili su da spasu svoje blago. Povukli su svo zlato i srebro koje su mogli, veliki deo pretvorili u kovanice, a ostatak ostavili u pločama.
Zlato je povereno burskom predsedniku Polu Krugeru, koji je pokušao da ga prošvercuje do Mozambika. Sticajem okolnosti, morao je pobeći u Francusku, a kompletno blago je ostalo skriveno u divljini pokrajine Transval. Od onda mu se gubi svaki trag.
Pisoar vredan milione: Skulptura francuskog umetnika Marsela Dušampa “Fontana” je pisoar koji je 1917. godine bio neshvaćena bezvezarija, a danas se ne sme ni pomisliti koliko bi vredeo.
Dušamp je hteo pokazati kako i svakodnevni predmeti mogu biti umetnost, pa je tako uzeo običan pisoar, na njega napisao R. Mat i poslao ga istoričarima umetnosti i ljubiteljima avangarde. Iako je već tada bio slavan i cenjen umetnik, nije se htio potpisati svojim imenom, već se koristio pseudonimom R. Mat.
Nažalost, njegov mali trik nije uspeo, pa je, pre nego što se iko uspeo snaći, “Fontana” završila u smeću.
Kasnije je Dušamp napravio više kopija svoje neshvaćene skulpture, koje su podeljene muzejima i privatnim kolekcionarima, a danas se cene na oko 2,5 miliona dolara po komadu. O sudbini originala se ne zna ništa, a jedini svedok tog slavnog umetničkog dela jeste fotografija Alfreda Stiglica.
Jedan od prvih Hičkokovih filmova: Alfred Hičkok je bio jedan od najvećih reditelja u istoriji filma. Čudak, ekscentrik i fetišista, napravio je neke od najznačajnijih filmskih dela u istoriji, ali i sam je imao trnoviti početak karijere. Ranih dvadesetih radio je sve i svašta, od produkcije do montaže, a jedan od prvih filmova mu je bio “The White Shadow”, krimić o bliznakinjama koji je neslavno propao na siromašnom bioskopskom tržištu.
U ono vreme propali filmovi nisu stavljani na liste najgorih svih vremena, već su sve kopije spaljivane, pa je i ovom filmu tako nestao svaki trag.
Tako je bilo do 2011. godine, kada su na Novom Zelandu pronađene tri od šest traka tog filma. Tada je filmska traka putovala od zemlje do zemlje, a sve bi obično završile na Novom Zelandu, gde su uništavane. Tako su neki od klasika završili kod kino-operatera Džeka Murtaga, koji nije imao srca da ih uništiti. Nakon njegove smrti, ove trake su bile u podrumu lokalnog arhiva 22 godine dok nisu slučajno otkrivene. Nedostaju još tri trake tog filma, a vrednost im je procenjena na nekoliko miliona dolara.
Linkolnov izgubljeni govor: Pet godina pre nego što je postao predsednik SAD, Abraham Linkoln je 29. maja 1856. godine održao neponovljivi govor na sednici Republikanske stranke. Taj govor je bio toliko snažan i revolucionaran, da se nijedan novinar nije usudio da ga prenese, kako ne bi izgubio na toj svojoj moći. To je jedno od najprihvaćenijih objašnjenja zašto sat i po najboljeg govora koji je svet ikada čuo nigde nije zapisan.
Drugo objašnjenje je da je cela stvar zataškana, jer su neki delovi bili toliko radikalni i usmereni protiv ropstva, da Amerikanci nisu bili spremni za tako nešto. Bilo kakav dokaz tog govora bio bi neprocenjiv, a bogati Amerikanci bi dali pravo bogatstvo za taj komadić istorije.
Fosil praistorijske dino-ptice: Maksbergov primerak je fosilni ostatak praistorijske vrste Arheopteriks, bića za koje se smatra da je karika koja nedostaje između dinosaurusa i ptica, a pronađen je 1956. godine u jednom nemačkom kamenolomu blizu gradića Maksberga.
Pošto su u to vreme postojala samo dva pronađena primerka ove paleontološki bitne vrste (danas ih postoji deset), naučnici su bili jako uzbuđeni i jedva su čekali da počnu da ga proučavaju. Međutim, u tome ih je sprečio vlasnik kamenoloma Eduard Optiš, koji je odlučio da proda fosil onome ko ponudi najviše.
Takav se nikada nije pojavio, jer Optišu nijedna ponuda nije bila dovoljno visoka. Počele su kružiti priče da Optiš čuva fosil ispod svog kreveta, ali nakon njegove smrti 1991. godine fosilu se izgubio svaki trag. Neki kažu da ga je zakopao na sigurno, a drugi tvrde da je tajno prodat kolekcionaru.
Rani snimci Karsonovog “The Tonight Showa”: Džoni Karson bio je voditelj najgledanije američke večernje emisije “The Tonight Show” i to 30 sezona od 1962. do 1992. godine. Karson je zapamćen kao jedan od najvećih i najboljih voditelja u američkoj TV istoriji. Zato verovatno i traje pomama za retkim video-materijalima s početka prikazivanja NBC-jevog šoua.
Tada se gotovo ništa nije čuvalo i nije postojalo tržište antikviteta. Sve ono što danas smatramo vrednim, bilo je smatrano smećem. Tako su i kasete, na kojima je snimana emisija, bile redovno brisane radi uštede, jer je jedna koštala današnjih 2.000 dolara. U novije vreme su se počele pojavljivati neke video-kasete s tavana ili podruma, koje su samo kap u moru verovatno zauvek izgubljenih TV klasika.