Iako je istraživanje sprovedeno na životinjama na Univerzitetu Ajova, naučnici tvrde da se rezultati mogu primeniti i na ljude, jer stres uzrokuje jednake hemijske reakcije u telu životinja i ljudi.
Nesumnjivo je utvrđeno kako je povišena prisutnost hormona stresa kod starijih životinja bila povezana s manjim brojem veza između ćelija prefrontalnog korteksa, dela mozgu ključnog za kratkoročno pamćenje.
Kod mlađih životinja ova pojava nije bila tako izražena.
Potvrđeno je i kako su ovakve promene u prefrontalnom korteksu bile povezane sa slabijim rezultatima na testiranjima kratkoročnog pamćenja.