Postoji mnogo načina da se izbegne uspeh u životu, ali najsigurniji je da prokrastinirate. Ljudi koji uvek odlažu stvari zapravo sabotiraju sami sebe, postavljaju prepreke na putu ka uspehu, piše u članku objavljenom u magazinu “Psihologija danas”.
Zašto oni to rade? Odgovore na ta pitanja dala su dvojice vodećih svetskih stručnjaka za prokrastinaciju Džozef Ferari, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Čikagu i Timoti Pičil, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Karlton u Otavi.
Evo deset stvari koje treba znati o prokrastinaciji:
Dvadeset odsto ljudi kaže da stalno odugovlači. Za njih je to način života, iako loš. I prisutan je u svim domenima – ne plaćaju račune na vreme, ne stignu da kupe kartu za koncert jer čekaju poslednji čas, ne iskoriste vaučere, kasne sa kupovinom poklona…
Problem prokrastinacije nije trivijalan iako ga, kao društvo, ne shvatamo ozbiljno. To predstavlja veliki problem samokontrole jedne osobe.
Odugovlačenje nije problem vezan za nedostatak vremena ili nesposobnost planiranja. Ljudi koji odugovlače nemaju pogrešnu predstavu o vremenu. “Kada čoveku koji samo odugovlači kupite nedeljni planer to je isto kao kada osobi koja je u depresiji kažete da se oraspoloži”, kaže doktor Ferari.
Ljudi se ne rađaju takvi. To je ponašanje naučeno u porodici, ali ne direktno već predstavlja jedan od odgovora na stroge roditelje. Ako je otac strog i voli da kontroliše sve, to će dovesti da se kod deteta sposobnost kontrole ne razvije dovoljno. Prokrastinacija može biti čak i oblik pobune u tim uslovima. Osobe koje odrastaju sa autoritarnim roditeljima češće se okreću prijateljima za podršku a upravo ti prijatelji često podstiču njihovu tendenciju da odlažu rešavanje stvari jer nastoje da budu tolerantniji te stoga prihvataju njihove izgovore.
Ako su osobe koje odugovlače sklone alkoholu, oni će piti još više upravo zato što imaju problem sa samokontrolom .
Ove osobe lažu sebe. Kada kažu:”Bolje ću se osećati ako ovo uradim sutra” ili “Najbolje radim pod pritiskom ” to su laži kojima pokušavaju da zavaraju sami sebe. Takođe, štite sebe govoreći: ”Ovo i nije tako važno”. Jedna od konstantnih laži sa kojima se samoobmanjuju je i to da ih kratki rokovi za završetak nekog posla čine kreativnijim. Nažalost, ispostavi se da nema ništa od kreativnosti u poslednji čas.
Konstantno traže nešto što će da ih omete u poslu koji zapravo treba da obave. Traže nešto što će im oduzeti dosta vremena i zahtevati njihovu punu posvećenost. Oni traže nešto što će ih zaokupiti kako ne bi razmišljali o neuspehu.
Postoji više oblika odugovlačenja. Ljudi odugovlače donošenje odluka ili ispunjavanje zadataka iz različitih razloga. Doktor Ferari identifikuje tri osnovne vrste: one koji se vode uzbuđenjem jer čekaju poslednji čas za završetak posla pa su tada euforični, oni koji izbegavaju obaveze zbog straha od neuspeha ili čak straha od uspeha, ali u svakom slučaju ovu vrstu karakteriše to što su veoma zainteresovani za ono šta drugi misle o njima.
Treća vrsta su oni koji ne mogu da donesu odluku jer smatraju da ih takav potez oslobađa odgovornosti za sveukupan ishod događaja.
Posledice prokrastinacije su velike. Prvo, postoje posledice po zdravlje. Samo u toku jednog semestra, studenti koji su spadali u ovu grupu ljudi imali su više izostanaka zbog oslabljenog imunog sistema, prehlade i gripa ali i gastrointestinalnih problema. Takođe, patili su od nesanice.
Pored toga, odlaganje ima visoku cenu i u odnosu prema drugima jer se teret odgovornosti prebacuje na druge, koji tada postaju ljuti i ogorčeni. Odugovlačenje uništava timski rad, radno okruženje ali i privatne odnose.
Oni koji odlažu obaveze mogu da promene svoje ponašanje ali to zahteva dosta energije. I promena spoljašnjeg ponašanja ne mora da znači da će se osoba kompletno promeniti, iznutra. To se može postići jedino dobro strukturisanom kognitivno-bihejvioralna terapija.