Reakcije zmija su nepredvidive, kaže iskusni kragujevački zmijolovac Mirko Mijanović. Zmije skoro nikada ne napadaju prve, jedino ako ih čovek nagazi ili se osete ugroženo, objašnjava Mirko i kaže da ne bi trebalo paničiti ni ukoliko ih nađete u kući.
“Ako ne prepoznajete vrstu zmije, najbolje je izaći i potražiti pomoć. Ove godine imam informacije, pošto ljudi znaju da ih hvatam, da se u okolnim mestima pojavljuje veliki broj zmija. To znači da one migriraju. Pretežno su u pitanju smukovi koji migriraju prema naseljenim mestima jer tamo ima glodara. One ne idu da bi se sklonile od kiše i slično, one idu za plenom, kaže Mijanović.
Svaki ujed zmije tretira se kao moguć ujed otrovnice. Najbitnije je da se miruje, da se cirkulacija ne bi ubrzavala i otrov rasejavao organizmom, kažu lekari kragujevačke Hitne pomoći i ističu šta ni slučajno ne bi trebalo raditi u ovim situacijama.
“To je zasecanje, isisavanje, ceđenje krvi, isisavanje otrova. Sve ono što se kao vidi u filmovima nikako ne bi smelo da se radi. Naročito ne priručnim sredstvima jer ako svaki ujed tretiramo kao potencijalni ujed otrovnice, u tom slučaju, prvo oni koji pruže prvu pomoć, koji krene da isisava otrov, prosto može samom sebi da naškodi”, kaže Jelena Milanović, zamenica direktora Hitne pomoći u Kragujevcu.
Kragujevački ljubitelji prirode vode računa kuda idu. Ipak, ima i onih koji se itekako plaše zmija.
“Izlazila je i na put. Videli smo je na pet, šest metara. I onda smo se vratili nazad kući. Nismo smeli da prođemo prema jezeru”, kaže Radovan Maksić iz Kragujevca.
“Uglavnom pecam tamo gde nema zmija u toj meri u kojoj ima. Ako već idem tamo gde zmija može da me zatekne, ne idem sam”, objasnio je Srđa Rihterović.
Na našem podneblju najčešće zmije otrovnice su šarka i poskok. Srećom njihovi ujedi nisu česti. U Kragujevcu se u devedeset i devet posto slučajeva radi o ujedu neotrovnica ili tzv. kućnim zmijama.