Razvod je za mnoge poput operacije, jer podrazumeva “odstranjivanje” nečega na šta ste navikli. Ljudi su potreseni i slabi. Neki čak u ranoj fazi razvoda ne mogu ni da spavaju, osećaju se usamljeno i nestabilno, kao da im je neko izmakao zemlju pod nogama.
Međutim, ne doživljava svako razvod na isti način. Onaj koji je inicirao prekid se oseća mnogo stabilnije i ni malo potreseno kao onaj koji je ostavljen. To se pogotovo potvrđuje u situacijama gde je brak prekinut zbog treće osobe, to jest ako inicijator braka napušta svog partnera zbog druge osobe.
Kada se to dogodi inicijator razvoda je pod nekom vrstom emotivne anestezije i njemu/njoj razvod pada lakše. On/ona će tada pokušati da opravda svoj odlazak iz braka pronalaženjem problema i gledajući samo negativne strane svog bivšeg supružnika.
Inicijator tada poredi osobu sa kojom je proveo 10, 20 ili 30 godina sa svojim novim predmetom obožavanja, koji još uvek gleda kroz “ružičaste naočare”, i bivši supružnik nikada ne može da bude toliko lep/pametan/pažljiv/savršen. Iako se i to vremenom menja, u trenutku razvoda dosta pomaže inicijatoru koji zbog toga ne oseća strah, brigu ili bol.
Međutim, kod strane koja je ostavljena osećaj i iskustvo razvoda je veoma dublje, jer ne postoji emotivna anestezija, pa je i bol jači. On/ona ne može da razume kako je druga strana tako olako shvatila prekid braka, pogotovu ako su u celu jednačinu uključena i deca. Ego ostavljene strane je uništen i potrebno je dosta vremena da se prevaziđe emotivna trauma i ponovo izgradi samopuzdanje.
Emotivne faze kroz koje prolazi ostavljeni supružnik (možda izmenjenim redosledom i sa razmakom od po nekoliko nedelja do nekoliko meseci):
– Moj supružnik me ostavlja.
– Moj osećaj realnosti je uništen. Nisam očekivao/la ovo.
– Kaže da sam za sve ja kriv/a
– On/a kaže da me nikad nije voleo/volela
– Mislim da moj supružnik ima nekog drugog
– Potvrđeno mi je da ima drugog/drugu. Zamenjen/a sam
– Kaže da druga osoba nije imala ništa sa našim razvodom i da je brak bio gotov mnogo pre. Naravno da ne verujem u to.
– Sada je ovaj autsajder upoznao njegove/njene roditelje i neke od mojih prijatelja
– Sada je upoznao moju decu…
Svaki ovaj korak predstavlja prepreku za ostavljenu stranu, dok je za inicijatora razvoda to normalan tok stvari i misli ponekad da sve ide presporo, dok ostavljena strana doživljava šok za šokom.
Stručnjaci tvrde da što je duži bio brak to je duži put kao ponovnom normalnom funkcionisanju ostavljene strane, tako da u svakom slučaju važi izreka da “vreme leči sve”.
Na kraju, ona strana koja nije inicirala razvod će shvatiti da:
– ne postoji ništa što bi mogao/mogla da uradi da sve bude kao što je bilo pre
– je najvažnije da se okrene sebi i svojoj deci
– treba da vodi računa o sebi i radi ono što ga/je čini srećnim/srećnom
– treba da bude najbolji otac ili majka, bez obzira kako se druga strana ponaša
– treba da sazna šta ga/je čini srećnim/srećnom i uradi to.
I na kraju, psiholozi kažu da je u redu osvrnuti se na svoj stari život, ali da ne treba mnogo da se zagledate u njega.