Tako, umesto da stripovi domaćih autora budu izvozni srpski brend, oni se praktično uvoze.
U Srbiji ima mnogo talenatovanih mladih strip crtača, ali oni nemaju priliku da objave svoj radove u Srbiji, pa ih nude stranim izdavačima, koji potom prodaju autorska prava srpskim izdavačkim kućama. kaže Vladimir Vesović, predavač u beogradskoj školi stripa “Đorđe Lobačev” za Balkan Insajt, sajt Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN).
Prema njegovim njegovim rečima, Srbija bi trebalo da počne da ulaže u svoje strip crtače. “Apsurdno je da kupujemo naše autore iz inostranstva, umesto da ih prodajemo po svetu”, kaže Vesović.
Balkan insajt prenosi otvoreno pismo Udruženja stripskih umetnika Srbije, kojim je ova asocijacija protestovala zbog toga što komisija Ministarstva kulture nije uvrstila stripove na listu knjiga koje su prošle godine otkupljene za fondove javnih biblioteka širom Srbije.
Srpski strip crtači koji rade u inostranstvu, kažu da Srbija ne daje dovoljnu podršku razvoju ove umetnosti, i da bi trebalo da se ugleda na razvijenije zemlje poput Francuske, koje su od “devete umetnosti” napravile nacionalni brend.
Dražen Kovačević, uspešan crtač koji radi za francuskog izdavača “Soleil”, kaže da u toj zemlji i najveći izdavači dobijaju državne subvencije kako bi se stimulisala strip umetnost.
“Stripovi su jednaki sa drugim vrstama umetnosti, a izdanja stripova su obično u vrhu najprodavanijih knjiga u Francuskoj”, rekao je Kovačević Balkan insajtu.
U Francuskoj, zemlji sa najvećim strip tržištem u Evropi, tiraži strip albuma ne samo što premašuju 100.000 primeraka, već ulaze na zvanične top liste najčitanijih knjiga.
Kovačević veruje da bi stripovi mogli da postanu nacionalni brend Srbije zbog veštih mladih autora čiji je rad “uporediv sa bilo kojom produkcijom u svetu”.
Izdavači i crtači su jedinstveni u stavu da Ministarstvo kulture treba da pruži istu podršku njima, kao što pruža umetnicima iz drugih oblasti poput pisaca, koje šalje na najveće evropske i svetske sajmove knjiga i promoviše njihov rad.
“Ministarstvo vodi pisce u Frankfurt – zašto to ne čine i sa strip crtačima, i ne odvedu ih na najveći evropski festival stripa u Angulemu u Francuskoj”, bilo je pitanje koje su strip crtači postavili Ministarstvu kulture.
Ministarstvo kulture je odgvorilo da ono predstavlja srpsku nacionalnu kulturu i autore u odnosu na profil i programe sajmova na kojima učestvuje.
“Kada bi tema nekog od takvih sajmova bio strip, Ministarstvo bi organizovalo nastup strip autora i izdanja”, piše u odgovoru ove institucije. Ona tvrdi da strip nije zapostavljen, i da odluku kojom je strip izostavljen sa liste za otkup publikacija donela stručna komisija.
“Komisija koja je razmatrala materijal prijavljen na konkurs prvenstveno se rukovodila kvalitetom publikacija i njihovom pogodnošću za bibliotečko korišćenje”, dodaje se u odgovoru Ministarstva za kulturu, koji prenosi Balkan Insajt.
Posle raspada Jugoslavije, nekada najveće strip sile u regionu, tržište u Srbiji se raspalo, a strip revije koje su objavljivale domaći strip su se pogasile. Tokom prošle decenije, predstavnici francuskih izdavačkih kuća poput Dargoa, dolazili su u Beograd da nađu nove talente i davali im savete kako da radove predstave u inostranstvu.
Aleksa Gajić, tvorac stripa Tehnotajz, ostvario je uspeh sa ovim stripom – čija je radnja smeštena u Beograd – prvo u Francuskoj, dabi njegovo hit ostvarenje tek onda bilo objavljeno u Srbiji.