Šest najčešćih znakova anksioznosti kod dece

Prema Američkom psihološkom udruženju, anksioznost je emocija koju karakterišu osećaj napetosti, zabrinute misli i fizičke promene kao što je povišen krvni pritisak.

Ljudi koji pate od anksioznih poremećaja obično imaju ponavljajuće nametljive misli ili brige i zbog toga imaju tendenciju da izbegavaju određene situacije. Ovaj poremećaj se takođe može manifestovati fizičkim simptomima kao što su znojenje, drhtavica, vrtoglavica i ubrzan rad srca.

Međutim, osim kod odraslih, znake anksioznosti mogu pokazivati i deca. Zato je edukator roditeljstva i dečji psiholog Džejmi Bloh upozorio na šest najčešćih znakova anksioznosti kod dece.

– Fizičke tegobe: bolovi u stomaku, leptiri, glavobolje.

– Izbegavanje aktivnosti: deca ne žele da rade nešto ili da idu na određene aktivnosti ili mesta, na primer u školu ili na zabavu.

– Stalno traženje uveravanja: stalno postavljanje pitanja i pojašnjenja na istu temu.

– Češći i ozbiljniji izlivi besa: neraspoloženje, razdražljivost ili plač.

– Poteškoće sa spavanjem: potreba za većim kontaktom sa roditeljima noću, problemi sa zaspavanjem, spavanjem ili rano buđenje.

– Nemir ili teškoća u koncentraciji.

Telo ima tri prirodne reakcije na stres, ističe psiholog. Ta tri odgovora su: bori se, beži i/ili se zamrzni. Ovi odgovori su fiziološka reakcija našeg tela koja se javlja kada se osećamo ugroženo. Može biti emocionalno ili fizičko.

„Ove reakcije na stres su važne i kritične za našu bezbednost i pomažu nam da se pripremimo i suočimo sa pretnjama, pobegnemo ili se sakrijemo od opasnosti. Međutim, deca i odrasli mogu da izazovu ovu reakciju bez obzira na to da li su pretnja ili opasnost stvarna ili ne“, objašnjava Bloh.

Tvrdi da je roditeljima lakše prepoznati i primetiti borbu i beg kod dece jer te reakcije mogu biti reaktivnije. Međutim, odgovor „zamrzavanja“ je mnogo teže uočiti i prepoznati.

„Reakcija ‘zamrzavanja’ uključuje drugačiji fiziološki proces od borbe ili bega. Ova reakcija dovodi do toga da telo pređe u stanje nepokretnosti“, kaže psiholog.

To znači da će izgledati da deca funkcionišu normalno, ali mnogo sporije, što se može manifestovati kao letargija ili lenjost, prenosi Index.hr.

„Ako nismo svesni znakova i simptoma ‘zamrzavanja’, možemo slučajno zanemariti našu decu u vreme kada smo im potrebni“, zaključio je Bloh.