Posle padobranskog skoka za Ginisa i ronjenja sa ajkulama najnoviji, ali ne i poslednji, podvig Gorana Todorovića Face, bivšeg pripadnika čuvene 63. padobranske brigade je osvajanje Triglava, najvišeg vrha bivše SFRJ. U osvajanju Triglava pomogli su mu spasioci iz Srbije i Slovenije, bivši pripadnik 63. padobranske brigade Slavko Perbil i Vojska Slovenije.
“Na ramenima Triglava, na 2.864 metra našao sam se tako što su me uvežbani članovi Gorske sluzbe spašavanja Srbije izneli na svojim leđima. Ovako nešto, objedinjeno sa Gorskom službom Slovenije i Slovenskom Vojskom nikada ranije nije izvedeno. Uspon, odmor i spust od Kredarica do Triglava i nazad trajali su sedam sati, samo dva sata duže nego što traje standardni uspon i spustanje”, priča Faca.
San o osvajanju Triglava već duže vreme je okupirao Gorana. Pre dve godine bio je na rehabilitaciji u Sloveniji i pogled mu je svakodnevno lutao ka Triglavu. “U mislima sam stalno lutao i razmišljao kako pretopiti ovaj san u javu. Znao sam da će do toga doći, jer nikada ne odustajem od svojih snova“, kaže Faca.
Triglav je deo Julijskih Alpa i nije ni prvi ni najviši vrh do kojeg je stigao ovaj avanturista. Faca je pre povrede bio na Mon Blanu (4810 metara), u Francuskoj i Elbrusu (5642metara) na Kavkazu.
On živi na VMA od 2003. i povrede pri svom 984. skoku, kada je sa 1.200 metara, zbog umršenja padobrana, pri brzini od 120 kilometara na sat udario u zemlju. Posle povrede koja mu je oduzela noge Goran je uspeo da obori Ginisov rekord u padobranskom tandem skoku sa skoro 8.350 metara, ronio je sa ajkulama, sedeo je na ramenima Triglava da bi, kako sam kaže, magijom pokreta pretvorio san u javu i živeo punim plućima.
Faca je na Kubi predstavljao Srbiju na prvoj i do sada jedinoj zvaničnoj ronilačkoj ekspediciji za lica sa invaliditetom. Na dubini od skoro 40 metara usred povodnog karipskog raja imao je bliski susret sa bik ajkulom.
„Dok smo ronili ugledali smo tamnu siluetu. Ajkula nam se približila, onda joj se pridružila još jedna, kružila je na 7-8 metara od nas“, opisuje Goran.
Goran se iz dana u dan bori da ponovo čuje „onaj poznati zvuk kada sneg puca pod nogama, dok hodam preko mosta“… Kaže da još puno toga treba uraditi, jer ga čeka još pet operacija presađivanja matičnih ćelija. Pošto za to nedostaje novac, pokušava raznim humanitarnim akcijama da prikupi sredstva koja mu nedostaju.
„Želim da pokažem da granice postoje samo u umovima ljudi. Sve se da izvesti, sve što sam uradio nakon povrede, radio sam i ranije“, objašnjava svoje motive ovaj uporni čovek.