“Hladno vreme privremeno zaustavlja fermentaciju, proces koji je neophodan u pravljenju vina “piše Marina Koen u Smithsonian magazinu “Kada dođe proleće i toplije vreme, fermentacija se nastavlja. Rezultat toga je oslobađanje ugljen dioksida, što i te kako ima uticaj na vino koje se nalazi u flaši.”
U početku, ovaj loš uticaj vremenskih prilika na kvalitet vina je dočekan sa prezirom. Boce u kojima je vino imalo mehuriće, pri otvaranju su često eksplodirale (na isti način na koji danas eksplodira boca šamnjanca kada je otvaramo) i to je bilo neprohvatljivo za većinu ljubitelja vina. Međutim, na sličan način na koji je jastog postao delikates, tako je vremenom to dva puta fermentirano vino postalo luksuz.
Na kraju 17. veka, sveštenik po imenu Dom Pijer Perinjon je dobio priliku da u ovo penušavo vino doda još mehurića (današnji šampanjci sadrže u proseku milion mehurića po čaši). Iako Perinjon nije jedini koji se bavio ovim pićem, on se najčešće naziva “ocem šampanjca”. To objašnjava zbog čega danas boca Dom Perinjon šampanjca košta preko 100 dolara. Ali u stvarnosti, najveću zaslugu za to što je šampanjac baš takav kakav jeste, zapravo dugujemo vremenskim prilikama.
Neka vam ova priča posluži kao inspiracija. Kada sledeći put budete nazdravljali sa čašom šampanjca u ruci, imajte u vidu da se neke od najlepših stvari u životu ne planiraju baš uvek, kao i da neke slučajnosti mogu biti prava čuda.