Fotografije koje je postavljao na internet, a na kojima su njegovi uplakani sinovi, sada se nalaze i u knjizi, a pored svake stoji i opis i razlog dečjih suza, između ostalih i ovi:
“Prepolovio sam njegovo parče sira.”
“Tetka mu nije dala da se igra sa sekirom.”
“Komšijin pas nije napolju.”
Ovo su samo neki od smešnih razloga zbog kojih klinci plaču, a koji su popunili ovu slikovnicu.
Sve je počelo kada je Pembrouk u aprilu odlučio da počne da fotografiše svoje sinove, Čarlija i Vilijama prilikom njihovih napada histerije i da ih postavlja na svoj blog, sa objašnjenjem zašto su plakali.
Iako nije ni slutio da će simpatične slike postati toliko popularne na internetu, Greg sada dobija nekoliko mejlova dnevno sa fotografijama uplakane dece čak i iz Kine, Australije…