Za samo jedan vek, globalno zagrevanje je učinilo da imamo jednu od najhladnijih zima od ledenog doba, ali i najtoplija leta.
Na početku 20. veka Zemlja je bila veoma hladna. Studije pokazuju da je prva decenija bila hladnija od 95 odsto godina u poslednjih 11.300 godina. Sa druge strane, prva decenija 21. veka je bila sušta suprotnost. Bila je toplija od 75 odstoo godina u poslednjih 11.300 godina.
Zajednička studija državnog univerziteta u Oregonu i Harvardskog univerziteta je došla do zaključka da bi Zemlja bila trenutno u hladnoj fazi i da bi se još više hladila, da nije bilo uticaja ljudi.
Do 2100. godine, naučnici predviđaju da će Zemlja biti toplija nego ikad. Ako se nastavi sa sadašnjim tempom emisije štetnih gasova, očekuje se da će temperatura skočiti za 1,1 do 6,3 stepena Celzijusa.
Da bi saznali kakva je temepratura Zemlje bila pre 11.300 godina istraživači su ispitivali uzorke 73 vrste tla i polarnog leda, uzete iz svih delova sveta. Za ispitivanje su uzeli period poznat kao “Holocen” koji je počeo završetkom poslednjeg ledenog doba pre 11.500 godina i koji još uvek traje.
Holocen je takođe bila epoha ljudskih dostignuća i početka civilizacije. Stabilni vremenski obrasci pomogli su ljudima da urade više nego što su mogli, najviše zbog toga što više nisu morali da se bore sa ledenim temperaturama.
Počeli su da se bave zemljoradnjom, da grade puteve i gradove, stvaraju umetnost, razvijaju jezike i zakone. Stvorili su carstva i nacije. Na kraju su izumeli i mašine, što ih je dovelo do industrijskog doba koje je donelo zapaljiva goriva. I tako smo došli do emisije veštačkih gasova.
Međutim, glavna briga naučnika jeste kako će se čovek navići na nove temperature planete. Poslednji put kada je Zemlja bila toliko topla jeste pre poslednjeg ledenog doba, to jeste pre 130.000 godina.
Nije moguće prikupiti pouzdane podatke o tom periodu tako da se ne možemo spremiti za globalno zagrevanje koje nam predstoji. Jedino rešenje, prema mišljenju naučnika, jeste da ga nekako sprečimo.