Tradicionalni izleti posmatranja ptica ove godine biće organizovani u poznatim rezervatima ili parkovima prirode poput Zasavice, Velikog blata, Carske bare, Rusande, ali i van zaštićenih područja, u urbanim sredinama poput Futoškog parka u Novom Sadu, na obali Crnog Timoka u Zaječaru ili na akumulacionim jezerima kao što su Bovansko jezero kod Sokobanje, Oblačinsko jezero kod Niša ili Radoinjsko jezero kod Kokinog Broda.
Na pitanje koje ptice bi sutra mogle da se nađu pred očima posmatrača, ornitolog iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Marko Šćiban kaže za Novi magazin da to ne možemo sa sigurnošću da znamo, ali da je upravo u tome čar ornitologije.
„U Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, na primer, za sada je evidentirano 216 vrsta ptica. U ovom periodu, u kom organizujemo izlete već više od deset godina, najčešće preko dana uspemo da zabeležimo 60 do 70 vrsta ptica. Sve zavisi od broja posmatrača, kao i od vremenskih uslova. S obzirom na to da je Zasavica močvarno područje, okružena pašnjakom i malim fragmentima šuma, tu dominiraju ptice vodenih staništa. Najlepši prizor jeste kada nam se pojave belorepani ili crne rode koje sada već polako odlaze za Afriku. Tu postoji i dosta retkih vrsta, ali pitanje je šta ćemo moći da vidimo s obzirom da naše selice polako odlaze, a da nam pristižu vrste koje će zimovati kod nas“, kaže Šćiban i apeluje na posmatrače da budu adekvatno obučeni, zbog rose i vremenskih uslova.
Opšti cilj Evropskog vikenda posmatranja ptica je podizanje svesti o ugrožavajućim faktorima tokom gnežđenja, migracija i usputnih stanica kao i o zimovalištima na Mediteranu i u Africi. Na migratornom putu ptice se suočavaju sa velikim pritiscima, a najozbiljnije su klimatske promene, nestanak staništa i stradanje od strujnog udara ili sudara sa dalekovodima, lova i nelegalnog hvatanja i držanja ptica, navode iz Društva za zaštitu ptica.
Zanimalo nas je na koji način građani, ljubitelji ptica, mogu da pomognu nekim vrstama da opstanu.
,,Ptice su ekstremno raznovrsne po pitanju staništa. Nekim vrstama nikako ne možemo pomoći, u slučaju da žive na planinskim vrhovima ili se gnezde u močvarama, što je daleko od očiju ljudi. Ali ono što građani mogu da urade jeste da iznesu pojila i zdele sa vodom, da iznesu hranu kada nastupi hladan zimski period (preporučljivo je seme suncokreta) ili postave kutije za gnežđenje“, objašnjava Šćiban.
Vodiči na izletima koji se organizuju 30. septembra i 1. oktobra su iskusni poznavaoci i ljubitelji ptica, zaposleni i saradnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koji će se truditi da zainteresovanima prenesu što više znanja o pticama. Za učešće na izletima nije potrebno prethodno znanje, ali savetuje se zainteresovanima da instaliraju na svojim telefonima “Ptice na dlanu” – besplatnu aplikaciju za raspoznavanje ptica ili da nabave prvi sveobuhvatni vodič za raspoznavanje ptica na srpskom jeziku “Ptice Srbije i Evrope”.