Ipak, prema rečima psihologa, emotivna i psihološka stanja su individualna, a u vreme velikih vrućina preporučuju da se što više vremena provodi u društvu, uz dobre knjige, muziku i šetnje u hladovini.
Iako su visoke temperature, posebno u gradu, teško podnošljive u ma kom delu sveta živeli, u našoj zemlji, prema mišljenju psihologa, za vreme leta naročito do izražaja dolazi i loša ekonomska situacija koja negativno utiče na raspoloženje.
“Naša svakodnevica je ta koja kod ljudi dodatno izaziva nervozu, a ona podrazumeva vrlo lošu ekonomsku situaciju. Kada dođe leto, vreme kada se planiraju odmori, mnogi su suočeni sa nemogućnošću da odu iz mesta u kojem žive. Ne mogu da se odmore i sakupe snagu za nastupajuću jesen i zimu. Poznato je da je sunčeva svetlost pogodna za lečenje depresivnosti, tako da u našoj zemlji kao najbitniji razlog nervoze vidim lošu finansijsku situaciju”, objašnjava Radmila Grujičić, psiholog.
Živimo u uverenju da većina ljudi zimi nestrpljivo čeka da prođu hladni dani i stignu proleće i leto sa toplijim vremenom. Ipak, nedavno istraživanje sprovedeno u Holandiji pokazalo je da su depresija, tuga i nervoza najčešći upravo u leto. Psihička osetljivost ljudi na vremenske prilike i promene temperature postoji, i ona je dokazana, kaže psiholog, i dodaje da je najvažnije pitanje koliko je i u kojoj meri neko meteoropata.
“Na osetljivost na vreme može se uticati autosugestijom. Ljudima je potrebno što više druženja, da se okruže pozitivnim ljudima i korisnim razgovorima, duhovitošću, dobrim knjigama i filmovima, umirujućom muzikom i šetnjama, naravno, u vreme kad sunce nije toliko jako,” kaže Grujičićeva.
Ona takođe ističe da je za dobro raspoloženje neophodno da telo ima i dovoljno tečnosti kada je spoljna temperatura visoka, kao i zdrav san. Kao narod, genetski smo, kaže psiholog, spremni i za leto i za zimu.
“Međutim, ljudi prenaglašavaju značaj situacija, kao što su promene vremena sa godišnjim dobima, koje su sasvim normalne, i takvi pogledi i stavovi izazivaju promene raspoloženja, stres i nervozu. Od sklopa ličnosti zavisi da li će im vrućina smetati ili će im goditi, a od preosetljivosti ličnosti zavisi koliko će biti osetljiva na sve vremenske prilike”, ističe Grujičićeva.
REAKCIJE ORGANIZMA
Znojenjem, zbog vrućine, organizam izlučuje mnogo tečnosti i soli. Gubitak natrijuma nije ozbiljan problem jer je ta so obično u organizmu prisutna u velikoj količini, ali kad dođe do gubitka kalijuma, magnezijuma i litijuma, problemi su ozbiljni. Tada se remeti sistem hemijskih reakcija u organizmu pa dolazi i do promena ponašanja.
LETO POJAČAVA NERVOZU
Iako je većina ljudi kad nastupi proleće, posle duge i hladne zime, bolje raspoložena zbog sunca, zelenila i toplote, ipak kada dođe leto sa velikim vrućinama javlja se i pojačana nervoza. Leti zbog visokih temperatura postajemo negativniji i tužniji, tvrde holandski istraživači. Najtoplije godišnje doba kod mnogih izaziva burne emocije i nervozu, što se objašnjava time da vrućina podstiče agresiju. Osim temperature i jačine sunčevog zračenja, na naše raspoloženje utiče i vlažnost vazduha. Kad je vlažnost veoma visoka, postajemo pospaniji, umorniji i teže se koncentrišemo.
Temperature preko 33 stepena Celzijusovih utiču na
– ponašanje ljudi (češći su konflikti, imamo manje strpljenja i uobičajene svakodnevne stvari poput čekanja u redovima ili gužve u gradskom prevozu dovode do nervoze i agresije)
– motivaciju (izazivaju mrzovolju pa posao teško pada, posebno ako je fizički i obavlja se napolju)
Temperature preko 40 stepeni podstiču
– nervozu
– razdražljivost
– agresivnost
– suicidne ideje
Na loše psihičko stanje za vreme velikih vrućina utiču
– nesanica
– znojenje
– gubitak koncentracije
– iscrpljenost
– pijenje alkoholnih pića
Kako pobediti vrućinu (saveti psihologa)
-biti što češće u prijatnom društvu u kojem vlada opuštenost i duhovitost
– čitati dobre knjige
– slušati umirujuću muziku
– šetati u hladovini ili predveče kada je sunce slabije
– spavati kad god možete
– uzimati što više tečnosti, pre svega vode i svežeg voća