Pogledajte šta poznate ličnosti iz sveta kulture savetuju da posetite tokom manifestacije:
Srđan Dragojević, reditelj: “Pošto svake godine na ‘Noć muzeja’ idem sa svojom decom, prednost dajem onim postavkama koje poseduju element interaktivnosti i edukacije i koje bi njima bile zanimljive. Svakako ćemo ove godine posetiti Manakovu kuću i pogledati zbirku šešira iz prošlih vremena, zaviriti u Galeriju SULUJ i uzeti učešća u kreiranju umetničkih predmeta od starih, odbačenih stvari, otići u Pedagoški muzej i pogledati apoteku s početka veka i priču o lekovima prema kojima sva deca, sasvim logično, imaju opravdanu averziju”.
Nebojša Glogovac, glumac: “Moj savet svim ljubiteljima muzeja bio bi da te večeri posete zgradu Jadransko – podunavske banke, koja će za vođene posete biti prvi put otvorena upravo 17. maja. Reč je o današnjem sedištu Alfa banke, pored kojeg Beograđani i njihovi gosti svakodnevno prolaze, a da nisu ni svesni šta sve ono krije. Tu se ne nalaze samo devedeset godina stara, autentična šalter sala ili ovalni kabineti gde su se održavali važni sastanci, već ova arhitektonska lepotica čuva i dela najvećih srpskih umetnika, kao što su Nadežda Petrović, Bora Baruh, Jovan Zonjić… I naravno, iz sasvim lične i emotivne prirode, preporučujem Muzej FK ‘Crvena zvezda’, gde će se osim 40 godina od osnivanja kluba slaviti i ovogodišnje Svetsko fudbalsko prvenstvo u Brazilu”.
Zoran Kesić, voditelj: “Jedna od meni omiljenih lokacija jeste Novo groblje, koje na jedinstven način dočarava našu istoriju. Možda nema takvu reputaciju, ali svako groblje je muzej na otvorenom koji vredi posetiti. U svetu su ovakvi obilasci odavno pretvoreni u velike turističke atrakcije, pa je red da i mi naučimo nešto iz naše prošlosti na ovakav način. Takođe mi je veoma zanimljiv i Železnički muzej u kojem će, tokom Noći muzeja, biti izložene makete vozova, gigantske i minijaturne, koje će uz pomoć plakata iz slavnih dana Železnice oživeti uspomene na neka lepša, i bar kada su vozovi u pitanju, malo brža, vremena”.
Jovan Ćirilov, teatrolog: “Beograd važi za grad duhovitih žitelja. Jedna od najduhovitijih manifestacija je upravo Noć muzeja. Svaka sredina, naravno i naša, prihvata manifestaciju koja deluje bar malo fensi. A Noć muzeja je veoma fensi. Zamislite tinejdžera koji je do juče još bio dete koji živi po principu svojih roditelja ‘u devet u krevet’, najzad ima događaj kome ne može da se suprotstavi ni najkonzervativniji otac. Ako je po nečem naša omladina slična današnjoj svetskoj omladine, to je da noć pretvara u dan. A muzeji blješte te noći punim sjajem. Ja ću, naravno, preporučiti Pozorišni muzej. Izložba ‘Pozorišta i ratna poprišta’ je veoma zanimljiva. Ona svedoči o jednoj velikoj istini da je teatar duboka antropološka potreba čoveka još od praistorije, dokazano i ovom izložbom da je neuništiva pod najtežim okolnostima. Nekoga i ovakva jedna izložba možda pretvoriti u redovnog pozorišnog gledaoca”.
Marko Vidojković, pisac: “Ima li boljeg mesta za upoznavanje sa krvavom istorijom naših prostora, od grada ispod kojeg leži sedam miliona leševa onih koji su ga osvajali. Sedam hiljada godina duga istorija Beograda, protkana je krvlju, razaranjima i rušenjima, a naš grad je uvek, nekim čudom, iz pepela koji je od njega ostajao, izlazio veći i snažniji. Poseta Vojnom muzeju i pogled na sve to oružje kojim su ljudi jedni druge vekovima tamanili, ostavljaju nežan ukus jeze, koji će vas, pomešan sa pogledom na kalemegdanske ruševine po izlasku iz muzeja, podsetiti koliko je život lep, a možda ćete čak, od silne sreće što niste preklani, streljani ili nabijeni na kolac, dobiti poriv da vodite ljubav već u obližnjem žbunu. A i figurice srpskih vojnika koje mogu da se kupe na ulazu su kul”.